Životna sredina

Dolina Jadra obuhvata područja od ekološkog značaja, i mi imamo sluha za zabrinutost koju su članovi zajednice izrazili u vezi sa potencijalnim uticajima na ekosisteme za lokaciju planiranog podzemnog rudnika i procesnog postrojenja.

Ulažemo velike napore da do kraja razumemo kakve to rizike i uticaje naše poslovanje može da ima na životnu sredinu, kao i da pronađemo načine da tim uticajima odgovorno upravljamo. Nastavićemo da sarađujemo sa lokalnom zajednicom i svim zainteresovanim stranama, kako bi se uključili u proces.

U okviru Projekta „Jadar“ smo sproveli 12 studija i ispitali više od 23.000 parametara za analizu zemljišta, vode, vazduha i buke, kako bismo procenili početno stanje životne sredine. Ovo doprinosi razvoju Studija procene uticaja na životnu sredinu i pomaže nam da stvorimo sveobuhvatnu sliku o životnoj sredini pre početka rudarskih aktivosti, kao i da predvidimo uticaje, uključujući kumulativne uticaje naših budućih operacija i da definišemo mere kako da sve potencijalne uticaje svedemo na najmanju moguću meru.

Terenske aktivnosti u sklopu izrade Strateške procene uticaja na životnu sredinu
Terenske aktivnosti u sklopu izrade Strateške procene uticaja na životnu sredinu

Neophodno je da saslušamo šta imaju da kažu i zajednice koje žive u blizini predloženog rudnika. Osnovali smo lokalni Odbor za zaštitu životne sredine u koji se članovi lokalne zajednice mogu uključiti, izneti svoje zabrinutosti i postavljati pitanja. I na jedno i na drugo ćemo odgovoriti jasno i transparentno.

Planirana ulaganja u zaštitu životne sredine za Projekat „Jadar“ iznose preko 100 miliona dolara. Primenjujemo interne standarde i prakse koji su u skladu sa lokalnim i međunarodnim propisima, kao i zahteve relevantnih industrijskih udruženja poput Međunarodnog saveta za rudarstvo i metale (International Council for Mining and Metals, ICMM).

Sarđujemo sa više od 100 stručnjaka u Srbiji, uključujući 40 profesora sa Univerziteta u Beogradu, kako bismo utvrdili kumulativne uticaje projekta na životnu sredinu i mere koje su potrebne za ublažavanje istih.

Saradnja sa zajednicama radi očuvanja životne sredine

Na primer, svake godine u našem rudniku dijamanata Diavik, na severozapadnim teritorijama Kanade, okupljamo biologe i članove iz lokalnih starosedelačkih zajednica kako bismo uzorkovali vodu i procenili stanje ribe u vodi. S druge strane, u Australiji, pri našim aktivnostima u rudniku Veipa na dalekom severu Kvinslenda, radimo sa tradicionalnim vlasnicima i lokalnim aboridžinskim stanovništvom na rekultivaciji zemljišta pomoću autohtonog semena kako bismo bili sigurni da se prave biljke uzgajaju na pravim područjima. Ove biljke će se koristiti za pravljenje lekova, prehrambenih proizvoda i pri vršenju ceremonija.

Upoznajte Tereziju: Direktorku Odeljenja za zaštitu životne sredine kompanije Rio Tinto

„Kada me ljudi pitaju kako je moguće da radim u rudarskoj industriji, a u biografiji kao osnovne informacije navodim očuvanje životne sredine, odgovor je krajnje jednostavan. Raditi u globalnoj kompaniji sa iskustvom, kao što je Rio Tinto smatram da pruža priliku da dam svoj doprinos. Širok obim našeg poslovanja pokazuje da možemo da ostvarimo značajan uticaj, kako u donošenju procedura i politika, tako i kroz podršku promena koja se dešavaju u okviru industrije. Na svim lokacijama gde sprovodimo aktivnosti posedovanje dozvola za rad, govori da se odgovorno odnosimo prema životnoj sredini. Radimo zajednički i sarađujemo, kako bismo svoj posao obavili ispravno. Takođe, sve su veća očekivanja investitora i drugih zainteresovanih strana da se uključe u pronalaženje rešenja. Mi ovo shvatamo ozbiljno. Znam da činim sve što mogu da dam svoj doprinos zaštiti životne sredine, i najbolji deo mog posla je baš to što znam da radim sa mnogim ljudima koji imaju isti stav po ovom pitanju kao i ja.“

Upravljanje vodama

Znamo da je potrebno da pažljivo upravljamo vodnim resursima, i da ne utičemo na lokalno vodosnabdevanje.

Do sada smo uradili brojne analize kako bi bolje razumeli hidrologiju što je pomoglo da pronađemo rešenja kako da na najbolji mogući način upravljamo vodama. U toku izrade Studije izvodljivosti radimo na izradi naprednog modela vodnog bilansa.

Planirano postrojenje za prečišćavanje vode u sklopu projekta doprineće tome da se okvirno 70% vode koju ćemo koristiti za rad podzemnog rudnika i postrojenja za preradu koristi efikasno, odnosno da se maksimalno vrši recikliranje i ponovna upotreba vode u zatvorenom sistemu.

Višak vode koji se povremeno bude stvarao biće prečišćen u najsavremenijem postrojenju za otpadne vode i zadovoljiće ili premašiti standarde koje zahtevaju ekološki propisi u Srbiji.

Upravljanje otpadom

Razumemo zabrinutost članova lokalne zajednice, jer ti ljudi žele da znaju da ćemo pažljivo upravljati svim potencijalnim uticajima na životnu sredinu. Mi već sarađujemo sa univerzitetima i u Srbiji i u Australiji kako bi nam pomogli da pronađemo rešenja za pretvaranje otpada u proizvode koji se mogu koristiti u drugim industrijama.

Rudnik i postrojenje za prepradu rude „Jadar“ će stvarati dve vrste otpada: stenski materijal iz podzemnog rudnika i industrijski otpad koji nastaje tokom procesa obrade jadarita.

Stenski materijal iz podzemnog rudnika će biti odlagan na lokaciji uz sam rudnik. Industrijski otpad je mešavina minerala iz ležišta i materijala dobijenih tokom tri odvojena procesa prerade rude. Planiramo da iskoristimo oko 30% otpada koji se javlja u procesu pripreme mineralnih sirovina za zapunu podzemnog rudnika. Svu preostalu količinu otpada ćemo sušiti i pripremati u filter pogače koje ćemo transportovati do zone u kojoj će se pažljivo upravljati odlaganjem otpada.

Zona za odlaganje otpada će uključivati najsavremenije mere za smanjenje uticaja na životnu sredinu kao i najmoderniji sistem za praćenje kvaliteta vazduha, voda i zemljišta, kako bi se obezbedilo da potencijalne uticaje na životnu sredinu svedemo na minimum i da njima odgovorno upravljamo. Osim toga, mi ćemo vršiti stalnu rekultivaciju deponije.

Za stvaranje manje otpada ključne su inovacije

Uvek tragamo za najboljim rešenjima. Naš tim inženjera i eksperata razvio je stabilan i pouzdan proces kojim se otpad dobijen iz prerade jadarita pretvara u filter pogače. Ovo znači da smanjujemo količinu otpada koji se skladišti, ali mi se ne zaustavljamo ovde. Naš fokus je pronalaženje načina za ponovnu upotrebu industrijskog otpada i sprovođenje istraživanja i ispitivanja kako bismo utvrdili mogućnost korišćenja u drugim industrijama, poput građevinske. Naš cilj je da pronađemo alternativnu upotrebu otpada, kako bi smanjili količinu koja je potrebno da se skladišti na deponiji. Ovom cilju posvetiće se još veća pažnja kada počnemo sa proizvodnjom i dobijemo prve količine otpada radi ispitivanja. Naš krajnji cilj je da proizvodimo nulti otpad, ali je za ostvarenje tog cilja potrebno još mnogo rada. Mi smo već uspostavili saradnju sa univerzitetima i u Srbiji i u Australiji kako bi nam pomogli u nalaženju inovativnih načina za pretvaranje otpada u proizvode koji će se koristiti u drugim granama industrije.

Vazduh

Svesni smo da postoji zabrinutost među lokalnom zajednicom zbog vrsta gasova koji se mogu ispuštati tokom procesa prerade. Preduzimamo sve neophodne mere kako bismo pažljivo upravljali emisijama svih gasova i zaštitili zdravlje ljudi i životnu sredinu. To podrazumeva:

  • Da ćemo koristiti tehnologiju, kao što su ispirači gasa kojima se uklanjaju gasovi koji nastaju tokom prerade;
  • Da smo tehnologiju prerade unapredili na način da tokom procesa ne nastaje sumpor-dioksid;
  • U preradi nećemo koristiti fluorovodoničnu kiselinu;

Rekultivacija zemljišta

Svuda gde radimo mi nastojimo da rekultivišemo zemljište čim je to moguće. Naši stručnjaci za ekologiju sarađuju sa univerzitetima kako bi razvili odgovarajuće metodologije koje će u najkraćem mogućem roku ispuniti naše ciljeve za rekultivaciju zemljišta, kao i očekivanja lokalnih zajednica nakon što završimo sa fazom rudarenja. Ublažavanje uticaja na životnu sredinu na nekim našim lokacijama gde radimo znači da štitimo područja od značaja usled velike raznovrsnosti biodiverziteta u vidu kompenzacije.

Ono što naučimo tokom izrade Studija o proceni uticaja na životnu sredinu, će nam pomoći da rekultivaciju zemljišta na Jadru isplaniramo i sprovedemo na nabolji mogući način.

Klimatske promene

Naša ambicija je da do 2050. godine postignemo neto nulte emisije štetnih gasova u svim našim poslovnim aktivnostima.

Svesni smo da efikasno suočavanje sa problemom klimatskih promena zahteva zajedničko zalaganje kompanija, vlada i čitavog društva. Isto tako, neophodno je da svaki deo naše kompanije prihvati ovaj izazov: ostvarićemo naše ciljeve kroz razvoj i realizaciju brojnih projekata u okviru čitavog našeg poslovanja, kao i kroz uspostavljanje partnerstava i saradnje.

Naš portfolio je pozicioniran za prelazak u budućnost sa niskim emisijama ugljen-dioksida. Međutim, mi poslujemo u lancima vrednosti koji još uvek ostvaruju veliki uticaj u pogledu emisija gasova staklene bašte. Svesni smo svoje uloge i prepoznajemo da će biti potreban značajan, združeni napor da bi se do 2050. godine postigle neto nulte emisije ugljen-dioksida.

„Jadar“: podzemni rudnik 21 veka

Gotovo sva vozila koja će se koristiti u rudniku će biti električna. Ovo ne samo što smanjuje emisije, nego i unapređuje kvalitet vazduha u podzemnom radnom okruženju.