O kompaniji
O projektu
- Proizvodi
Zajednice
- Otkup zemljišta
- Program održivog lokalnog razvoja
Životna sredina
Životna sredina

Dolina Jadra obuhvata područja od ekološkog značaja, i mi imamo sluha za zabrinutost koju su članovi zajednice izrazili u vezi sa potencijalnim uticajima na ekosisteme.
Nabavke
Mediji
Mediji

Ovde možete pronaći saopštenja za javnost, fotografije, prezentacije i publikacije Projekta „Jadar“
Dokumenta
Karijera

Upravljanje kvalitetom vazduha

Svesni smo da postoji zabrinutost za kvalitet vazduha u blizini predloženog podzemnog rudnika i postrojenja za preradu. Lokalne zajednice žele da se uvere da neće biti izložene štetnim nivoima prašine i gasova.

Na osnovu studija koje smo do sada sproveli, planirano je korišćenje savremene tehnologije kako bi se potencijalni uticaji sveli na najmanju moguću meru.

Najčešća pitanja

Kako bi se upravljalo gasovima koji nastaju preradom rude jadarit u okviru Projekta „Jadar“?

U okviru Projekta „Jadar“ planirana je upotreba moderne tehnologije za prevenciju emisije gasova. U postrojenju za preradu rude je predviđena upotreba savremenih sistema za filtriranje sa efikasnošću od 99% kako bi se sprečio potencijalni uticaj emisija. Da bi se proizveo litijum, jadarit bi se rastvarao upotrebom sumporne kiseline na 90°C, što je znatno ispod tačke ključanja sumporne kiseline (250°C), kao i ispod tačke ključanja vode (100°C). Zbog toga, gas koji bi se proizvodio tokom ovog procesa prvenstveno bi sadržao ugljen dioksid i vodu. Nakon hemijskih reakcija prerade rude ne bi bilo prisustva sumporne kiseline ni u jednom od otpadnih tokova ili ostataka koji nastaju tokom procesa. Sve emisije koje bi se proizvele tokom procesa bi bile ispod granice koja je propisana zakonima Republike Srbije i Evropske Unije – čak i pre ulaska u sistem za filtriranje.
Na koji način bi se kontrolisali nivoi prašine?

Budući da bi se većina aktivnosti odvijala ispod zemlje, glavni potencijalni izvori prašine bi bili upravljanje sirovinama i njihovo skladištenje, kao i saobraćaj na lokaciji i oko lokacije. Da bi se emisija prašine svela na najmanju meru, predvideli smo neophodne mere za njenu kontrolu. Sproveli smo laboratorijska ispitivanja u aerotunelu kako bismo simulirali lokalne uslove vetra i površinskog sloja deponije industrijskog otpada „Jadra“. Preliminarne procene pokazuju da bi emisije prašine sa površine deponije bile ispod granica zagađenja vazduha prema propisima Republike Srbije i Evropske Unije. Postepeno bismo rekultivisali lokaciju na kojoj se deponuje industrijski otpad postavljanjem prekrivnog sloja od autohtonih biljaka, što bi dodatno doprinelo smanjenju emisije prašine.
Kako planirate kontrolu emisija gasova staklene bašte?

Naša ambicija je da do 2050. godine postignemo neto nulte emisije štetnih gasova u svim našim poslovnim aktivnostima. Trenutno vršimo procenu ugljeničnog otiska predloženih operacija, kao i načina na koje možemo da smanjimo emisije gasova staklene bašte – uključujući put do neto nultih emisija.

Za početak bismo postavili visokoefikasne elektromotore, solarnu rasvetu i električna vozila širom industrijskog kompleksa „Jadra“. Pored toga, analiziramo i širok spektar opcija prelaska sa jednog vida energije na druge (s prirodnog gasa na alternative) i mogućnosti za smanjenje korišćenja energije, kao i transformacione tehnologije. Ove inicijative mogu doprineti kompenzacijama emisija koje je teško smanjiti.
Kako bi se pratile emisije i izveštavala javnost o kvalitetu vazduha?

Širom područja projekta bismo postavili stanice za praćenje koje mogu da detektuju finu prašinu. Nakon potencijalnog početka rada rudnika, pratili bismo nivoe prašine u realnom vremenu, 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Praćenje bi vršilo sertifikovano telo koristeći sertifikovanu metodologiju, što podleže nezavisnoj eksternoj kontroli.

Rezultate bismo objavljivali na svojoj internet stranici i o njima na mesečnom, kvartalnom i godišnjem nivou izveštavali u skladu sa relevantnim zakonima.
Da li bi isparenja bila vidljiva?

Rashladni tornjevi bi emitovali vodenu paru, koja obično ne bi bila vidljiva. Međutim, u hladnim danima, temperaturna razlika između tople vode i hladne atmosfere stvorila bi uslove u kojima bi se vodena para brzo kondenzovala i postala vidljiva, nalik magli.

Najveća količina vidljivih emisija dolazila bi iz ventilacionog odvoda rudnika tokom zime, kada topli vazduh iz podzemljаподземља dospeva do hladnog vazduha površine i kondenzuje se u izmaglicu.