Rio Tinto: Tehnologija prerade jadarita – inovativna, testirana i bezbedna
(reakcija na neistine koje se plasiraju u javnosti o tehnologiji prerade rude jadarita i korišćenju sumporne i fluorovodonične kiseline)
Metoda prerade rude jadarita posebno je razvijena od strane kompanije Rio Tinto i obavljaće se u modernom, dubokom, podzemnom i digitalno umreženom rudniku, sa inovativnom i održivom procesnom tehnologijom koja je ekološki značajno prihvatljivija od ranije korišćenih.
Ova tehnologija podrazumeva preradu koncentrata jadarita na temperaturi ispod 100°C što je temperatura ključanja vode. To znači da se ruda jadarit neće tretirati sumpornom kiselinom na temperaturi od 250 stepeni, što je slučaj sa drugim rudama litijuma u svetu. Rastvaranje rude jadarita na temperaturi nižoj od 100°C je omogućeno karakteristikama same rude i procesom koji su osmislili inženjeri Rio Tinta, a ne korišćenjem fluorovodonične kiseline kako navode pojedini stručnjaci u medijima. Fluorovodonična kiselina se uopšte neće koristiti u procesu prerade jadarita.
Treba istaći i to da je ovde reč o dubokom podzemnom rudniku koji ima mnogo manji uticaj na životnu sredinu i ljude, dok su svi drugi rudnici litijuma na svetu površinski. Dakle, nema reči o velikom otvorenom kopu, kako se to povremeno može čuti.
Kako izgleda proces prerade jadarita?
Priprema rude za dalju preradu je prvi korak, tokom kojeg se u procesu dobijanja koncentrata od rude jadarita odbacuje jalovi materijal (glina, karbonati) drobljenjem i mokrim klasiranjem. Koncentrat jadarita odlazi na dalju preradu, gde se rastvara (reakcijom sa određenim agensima), nakon čega se proizvodi dalje dobijaju odvajanjem u procesu kristalizacije i taloženjem.
Nakon što se ruda prevede u koncentrat, čime se povećava nivo korisnih materija potrebnih za efikasnu preradu, koncentrat će ići u industrijsko postrojenje. Koncentrat se često prodaje i kao takav, ali novi trend je vertikalna integracija, i svi novi projekti u svetu će imati i postrojenje za preradu iz koga će izlaziti finalni proizvodi – litijum-karbonat kvaliteta za izradu baterija za električna vozila, borna kislina, i sodijum sulfat. Ključno je da će naš finalni proizvod biti onog kvaliteta koji je potreban za proizvodnju baterija, dakle neće biti potrebe za dodatnom preradom.
Ističemo da se koncentrat rude neće agresivno tretirati sumpornom kiselinom – kislina se dodaje u fazi digestije da se održi pH 3, a temperatura procesa je ispod 100 stepeni – što je temperatura na kojoj je kiselina stabilna. To je razlog što se u ovom postupku NE stvara zasićena vodena para koja sadrži tragove sumporne kiseline, što je potvrđeno i pilot testiranjima i brojnim proverama sigurnosti i higijene u radnoj okolini. Ukratko, nema reči niti o isparavanju sumporne kiseline “same od sebe”, niti će iz nje izlaziti para koja će “pržiti sve okolo”. Iako ćemo imati ugrađene najmodernije filtere, činjenica je da bi naš proces koji koristi sumpornu kiselinu radio u okvirima zakonskih normi čak i bez prisustva filtera. Sumporna kiselina je inače jedna od najzastupljenijih industrijskih sirovina na svetu, i baza modernog hemijskog sektora. U pitanju je važna i poznata hemikalija čije upravljanje je osvojeno, bezbedno i na hiljadama primera potvrđeno. U Hamburgu se praktično u centru grada na reci Elbi, nalazi ogromna topionica bakra koja proizvodi blizu milion tona sumporne kiseline godišnje. U lučkim tankovima uvek je smešteno do 100.000 tona kiseline, dok će se u projektu „Jadar“ raditi o deset puta manjim količinama.
Ruda je izuzetno alkalna tako da je i otpad koji izlazi iz digestije, i čitavog procesa visokog pH. U skladu sa tim, neće biti nikakvog kiselog otpada.
Zašto je ova tehnologija jedinstvena?
Većina glavnih tehnoloških operacija u procesu prerade jadarita je uobičajena za hidrometalurška postrojenja za obradu. Međutim, jedinstvenost se ogleda u tome što su već dobro poznati tehnološki procesi integrisani u jedan kako bi se proizvela 3 finalna proizvoda borna kiselina, litijum karbonat I natrijum sulfat.
Jedinstvenost jadarita je dakle zahtevala da se ti već poznati koraci prilagode našoj rudi i tako omoguće efikasnu i pouzdanu preradu. Ovaj proces je donekle sličan procesu prerade spodumena (najčešći oblik pojave litijuma u svetu), međutim ono što je kod jadarita jedinstveno i specifično jeste što nije potrebno prženje rude - što se kod spodumena odvija na preko 1100°C.
Sam proces prerade je razvijan i testiran u periodu od 4 godine u pilot postrojenju u Australiji i proveren od strane 5 nezavisnih revizionih komisija predvođenih eminentnim međunarodnim stručnjacima iz različitih oblasti.
Naša tehnologija prerade je do detalja opisana u javnoj patentnoj prijavi, a shema i opisi su objavljeni u naši brošurama. Imajući to u vidu, potpuno je neshvatljivo da i dalje ima stručnjaka koji tvrde da kompanija nema „idejno rešenje“ za tehnologiju.