Ambiciozne politike zelene i digitalne tranzicije u Evropi zavise od dovoljnih zaliha materijala od ključnog značaja tzv. kritičnih materijala kao što su aluminijum, bakar, nikl, litijum i retki zemni metali. Međutim, evropski resursi su relativno nerazvijeni, te kontinent zavisi od uvoza i nalazi se u ranjivoj poziciji na sve konkurentnijem i nepredvidljivijem globalnom tržištu kojim dominiraju nekoliko aktera. Uzmimo, na primer, litijum, ključnu komponentu baterija za električna vozila, računare i mobilne telefone, obnovljivu energiju, između ostalih tehnologija. Svetska banka je 2020. godine predvidela da će globalna proizvodnja minerala kao što su litijum, grafit i kobalt morati da se poveća za skoro 500% do 2050. godine kako bi se podmirila rastuća potražnja za tehnologijama obnovljivih izvora energije. Dodatnih tri milijarde tona minerala i metala biće potrebno za energiju vetra, solarnu i geotermalnu energiju, kao i za skladištenje energije. Jasno je da trenutno širom sveta nema dovoljno rudarskih projekata (aktuelnih ili budućih) da bi ova potražnja bila zadovoljena.

Pitanje nije više da li Evropa treba da se bavi rudarenjem svog zemljišta, već kako to može da uradi na održiv i odgovoran način, u kom vremenskom okviru i po kojoj ceni.”

Nacrt uredbe o sirovinama, koji će Evropska komisija uskoro detaljno elaborirati, predstavlja pozitivan razvoj događaja. Međutim, predlozi izmena u zakonodavstvu sami po sebi neće biti dovoljni. Evropske države moraju da učine više kako bi podstakle nove rudarske projekte na svojim teritorijama. Usvajanje ove perspektive je sve hitnije jer je rudarskoj industriji potrebno mnogo godina da identifikuje, razvije i iskoristi nova ležišta. To zahteva značajna tehnološka, kadrovska i finansijska ulaganja sa njihove strane. Najambicioznije zemlje kada je u pitanju borba protiv klimatskih promena, kao što su Francuska i Nemačka, treba da učine više kako bi razvile projekte kojima će direktno snabdevati sopstvene industrije (od automobilske preko digitalne do obnovljivih izvora energije, između ostalog) metalima koji su im potrebni da bi konačno obuzdali klimatske promene.

© Fahroni preko Canva.com, © Marcus Millo preko Canva.com

Rio Tinto kao partner za aktivnu politiku kada su u pitanju sirovine

Kada je u pitanju rudarstvo, svaka zemlja i svaki region su različiti. Ono što funkcioniše u većim državama poput Australije i Kanade ne znači da će nužno funkcionisati i u većem broju naseljenih regiona kao što je Evropa. Velike rudarske kompanije, kao što je Rio Tinto, koriste inovacije i nove tehnologije u cilju konstantnog preispitivanja i revidiranja načina na koji rade.

Već smo se obavezali da ćemo uložiti preko 7 milijardi dolara na globalnom nivou u dekarbonizaciju i održive metode rudarenja. Nameravamo da pređemo na obnovljivu energiju koju bismo koristili za izvođenje rudarskih operacija, elektrifikaciju prerade i, gde je to moguće, za pokretanje voznog parka električnih vozila. Povećavamo ulaganja u istraživanje i razvoj kako bismo ubrzali razvoj tehnologija koje će našim klijentima omogućiti dekarbonizaciju. Tehnologija i partnerstva imaju ključnu ulogu. I na kraju, prioritet dajemo kapitalu za razvoj dobara i sirovina od suštinskog značaja za stremljenje ka postizanju neto nulte emisije, fokusiramo se na pronalaženje, proizvodnju i preradu kritičnih minerala kroz imovinu, tehnologiju i partnerstva.

Za postizanje ovih ciljeva od ključnog značaja biće inovacije. Prilika za nas i za rudarsku industriju je u tome da još više investiramo u tehnologiju i na taj način stvorimo nove alate za osmišljavanje i projektovanje efikasnih postupaka recikliranja, prerađujući ostatke materijala iz rudarskih operacija kao resurs umesto kao otpad i usvajajući nove tehnike za istraživanje, proizvodnju i iskorišćavanje sirovina.

Odgovor na izazove sa kojima se Evropa suočava

Naravno, rudarska industrija takođe ima ulogu koju treba da realizuje. Ona mora jasno da formuliše planove kako bi pomogla Evropi da obezbedi kritične sirovine, ali i da pokaže posvećenost zajednicama koje žive na teritoriji Evrope.

Svesni smo da, kao kompanija i kao industrija, u prošlosti nismo uvek služili za primer i iz toga smo naučili svoju lekciju.”

Moramo da nastavimo da pojačano radimo na obnavljanju poverenja kada su u pitanju sve relevantne zainteresovane strane, da budemo transparentniji u odnosu sa zajednicama koje su domaćini naših projekata i sa kojima živimo i radimo. Svi glasovi moraju da se čuju i da budu saslušani. Takođe, na našoj industriji je da investira još više u tehnologiju i da na taj način omogući nove i ekološki prihvatljivije tehnike istraživanja i proizvodnje, alate za efikasnije postupke recikliranja i da rudarsku jalovinu tretira kao resurs, a ne samo kao otpad. U pitanju je budućnost zelene tranzicije kontinenta i Rio Tinto je spreman da konstruktivno i u partnerstvu podrži Evropu kako bi pomogao u procesu dostizanja i postizanja zelenije budućnosti.