Da bismo razumeli vodni režim na lokaciji i u okolini predloženog rudnika, prikupljamo podatke o protoku i kvalitetu površinskih i podzemnih voda u slivovima iznad i ispod zone uticaja rudnika. Uradili smo mnogo kako bismo razumeli hidrološki režim ove oblasti, a sve u cilju definisanja najboljeg načina upravljanja vodama.
Kako bismo zaštitili izvorišta vode za piće, obezbedili održiv pristup vodi za druge lokalne industrije i za potrebe poljoprivrede u ovoj oblasti, upravljali kvalitetom i količinom vode koja bi se ispuštala u životnu sredinu i održali optimalne uslove za biljni i životinjski svet čija su staništa povezana sa vodom, ustanovićemo skup mera zaštite za svaku fazu predloženog proizvodnog procesa.
Najčešća pitanja
-
Odakle bi projekat „Jadar“ crpeo vodu?
Voda za potrebe projekta bi se obezbedila iz tri izvora:
- Primarni izvor bi bila voda dobijena prečišćavanjem rudničkih voda nastalih redovnim odvodnjavanjem podzemnog rudnika;
- Kao dodatni izvor, koristiće se voda dobijena sakupljanjem atmosferskih padavina u krugu procesnih i rudarskih postrojenja.
- Voda iz aluvijalnih sedimenata reke Drine – ne iz njenog rečnog toka – koji leže ispod desne obale reke u blizini Lipničkog Šora. Vodozahvat bi se formirao u oblasti koja nije pogodna kao izvor vode za piće. Voda iz aluvijona Drine bi se koristila kao dopunski izvor za snabdevanje samo onda kada nema dovoljno podzemne vode iz rudnika ili kada nema dovoljno padavina.
-
Koliko vode bi projekat „Jadar“ povlačio iz aluvijona Drine?
Voda iz aluvijona Drine bi bila samo jedan od tri izvora, koji bi se koristio kao dopunski izvor za snabdevanje vodom samo onda kada nema dovoljno podzemne vode iz rudnika ili kada nema dovoljno padavina. Onda kada bi to bio slučaj, procenjeni prosečan unos iznosio bi 11,6 l/s, dok je maksimalni unos procenjen na 40,5 l/s, što bi zavisilo od varijabilnosti padavina i dotoka rudničke vode. Planirano je recikliranje do 70% vode koja bi se koristila u našim operacijama.
-
Koliko otpadne vode bi projekat „Jadar“ otpuštao?
U poređenju sa ukupnim rečnim protokom, obim prečišćene vode bi bio neuporedivo manji – najmanje 300 puta manji od prosečnog protoka reke. Voda koja se ne bi ponovo koristila bila bi tretirana u posebno projektovanom postrojenju za prečišćavanje voda pre nego što bi se ispustila u reku Jadar. Prečišćene otpadne vode bi bile minimalno istog kvaliteta kao i recipijent, koji je u slučaju reke Jadar II klase, što je u skladu sa zakonom Republike Srbije.
-
Kakav bi bio kvalitet vode koja bi se ispuštala iz postrojenja?
Planirano postrojenje za prečišćavanje voda tretiralo bi vodu tako da kvalitet prečišćene vode odgovara minimalno standardu II klase kvaliteta površinskih voda – što je propisani kvalitet voda reka Drina i Jadar.
Postrojenje bi koristilo tehnologije prečišćavanja kao što su ultrafiltracija, reverzna osmoza i jonska izmena kako bi se obezbedio stabilan kvalitet tretirane vode. Nakon prečišćavanja bi sledio proces remineralizacije, kojim se obezbeđuje da u vodi koja bi se ispuštala budu prisutni potrebni minerali, tako da je ta voda spremna za bezbedno mešanje sa rečnom vodom.
-
Koji bi bio uticaj projekta na vodosnabdevanje lokalnih zajednica?
Za preradu minerala jadarit ne bi se koristili resursi pijaće vode. Projekat „Jadar“ ne bi crpeo podzemne vode iz izvora koji se trenutno koriste za vodosnabdevanja lokalnih zajedinica, poput vode iz aluvijona Jadra i Korenite. Osim toga, rudarske aktivnosti bi se odvijale ispod površine zemlje na dubini između 300 i 600 metara, u odvojenoj hidrogeološkoj zoni, koja nema dodira sa podzemnim vodama koje se trenutno koriste za snabdevanje domaćinstava.