Да бисмо разумели водни режим на локацији и у околини предложеног рудника, прикупљамо податке о протоку и квалитету површинских и подземних вода у сливовима изнад и испод зоне утицаја рудника. Урадили смо много како бисмо разумели хидролошки режим ове области, а све у циљу дефинисања најбољег начина управљања водама.
Како бисмо заштитили изворишта воде за пиће, обезбедили одржив приступ води за друге локалне индустрије и за потребе пољопривреде у овој области, управљали квалитетом и количином воде која би се испуштала у животну средину и одржали оптималне услове за биљни и животињски свет чија су станишта повезана са водом, установићемо скуп мера заштите за сваку фазу предложеног производног процеса.
Најчешћа питања
-
Одакле би пројекат „Јадар“ црпео воду?
Вода за потребе пројекта би се обезбедила из три извора:
- Примарни извор би била вода добијена пречишћавањем рудничких вода насталих редовним одводњавањем подземног рудника;
- Као додатни извор, користиће се вода добијена сакупљањем атмосферских падавина у кругу процесних и рударских постројења.
- Вода из алувијалних седимената реке Дрине – не из њеног речног тока – који леже испод десне обале реке у близини Липничког Шора. Водозахват би се формирао у области која није погодна као извор воде за пиће. Вода из алувијона Дрине би се користила као допунски извор за снабдевање само онда када нема довољно подземне воде из рудника или када нема довољно падавина.
-
Колико воде би пројекат „Јадар“ повлачио из алувијона Дрине?
Вода из алувијона Дрине би била само један од три извора, који би се користио као допунски извор за снабдевање водом само онда када нема довољно подземне воде из рудника или када нема довољно падавина. Онда када би то био случај, процењени просечан унос износио би 11,6 l/s, док је максимални унос процењен на 40,5 l/s, што би зависило од варијабилности падавина и дотока рудничке воде. Планирано је рециклирање до 70% воде која би се користила у нашим операцијама.
-
Колико отпадне воде би пројекат „Јадар“ отпуштао?
У поређењу са укупним речним протоком, обим пречишћене воде би био неупоредиво мањи – најмање 300 пута мањи од просечног протока реке. Вода која се не би поново користила била би третирана у посебно пројектованом постројењу за пречишћавање вода пре него што би се испустила у реку Јадар. Пречишћене отпадне воде би биле минимално истог квалитета као и реципијент, који је у случају реке Јадар II класе, што је у складу са законом Републике Србије.
-
Какав би био квалитет воде која би се испуштала из постројења?
Планирано постројење за пречишћавање вода третирало би воду тако да квалитет пречишћене воде одговара минимално стандарду II класе квалитета површинских вода – што је прописани квалитет вода река Дрина и Јадар.
Постројење би користило технологије пречишћавања као што су ултрафилтрација, реверзна осмоза и јонска измена како би се обезбедио стабилан квалитет третиране воде. Након пречишћавања би следио процес реминерализације, којим се обезбеђује да у води која би се испуштала буду присутни потребни минерали, тако да је та вода спремна за безбедно мешање са речном водом.
-
Који би био утицај пројекта на водоснабдевање локалних заједница?
За прераду минерала јадарит не би се користили ресурси пијаће воде. Пројекат „Јадар“ не би црпео подземне воде из извора који се тренутно користе за водоснабдевања локалних зајединица, попут воде из алувијона Јадра и Корените. Осим тога, рударске активности би се одвијале испод површине земље на дубини између 300 и 600 метара, у одвојеној хидрогеолошкој зони, која нема додира са подземним водама које се тренутно користе за снабдевање домаћинстава.