Svesni smo da postoji zabrinutost za kvalitet vazduha u blizini predloženog podzemnog rudnika i postrojenja za preradu. Lokalne zajednice žele da se uvere da neće biti izložene štetnim nivoima prašine i gasova.
Na osnovu studija koje smo do sada sproveli, planirano je korišćenje savremene tehnologije kako bi se potencijalni uticaji sveli na najmanju moguću meru.
Najčešća pitanja
-
Kako bi se upravljalo gasovima koji nastaju preradom rude jadarit u okviru Projekta „Jadar“?
U okviru Projekta „Jadar“ planirana je upotreba moderne tehnologije za prevenciju emisije gasova. U postrojenju za preradu rude je predviđena upotreba savremenih sistema za filtriranje sa efikasnošću od 99% kako bi se sprečio potencijalni uticaj emisija. Da bi se proizveo litijum, jadarit bi se rastvarao upotrebom sumporne kiseline na 90°C, što je znatno ispod tačke ključanja sumporne kiseline (250°C), kao i ispod tačke ključanja vode (100°C). Zbog toga, gas koji bi se proizvodio tokom ovog procesa prvenstveno bi sadržao ugljen dioksid i vodu. Nakon hemijskih reakcija prerade rude ne bi bilo prisustva sumporne kiseline ni u jednom od otpadnih tokova ili ostataka koji nastaju tokom procesa. Sve emisije koje bi se proizvele tokom procesa bi bile ispod granice koja je propisana zakonima Republike Srbije i Evropske Unije – čak i pre ulaska u sistem za filtriranje.
-
Na koji način bi se kontrolisali nivoi prašine?
Budući da bi se većina aktivnosti odvijala ispod zemlje, glavni potencijalni izvori prašine bi bili upravljanje sirovinama i njihovo skladištenje, kao i saobraćaj na lokaciji i oko lokacije. Da bi se emisija prašine svela na najmanju meru, predvideli smo neophodne mere za njenu kontrolu. Sproveli smo laboratorijska ispitivanja u aerotunelu kako bismo simulirali lokalne uslove vetra i površinskog sloja deponije industrijskog otpada „Jadra“. Preliminarne procene pokazuju da bi emisije prašine sa površine deponije bile ispod granica zagađenja vazduha prema propisima Republike Srbije i Evropske Unije. Postepeno bismo rekultivisali lokaciju na kojoj se deponuje industrijski otpad postavljanjem prekrivnog sloja od autohtonih biljaka, što bi dodatno doprinelo smanjenju emisije prašine.
-
Kako planirate kontrolu emisija gasova staklene bašte?
Naša ambicija je da do 2050. godine postignemo neto nulte emisije štetnih gasova u svim našim poslovnim aktivnostima. Trenutno vršimo procenu ugljeničnog otiska predloženih operacija, kao i načina na koje možemo da smanjimo emisije gasova staklene bašte – uključujući put do neto nultih emisija.
Za početak bismo postavili visokoefikasne elektromotore, solarnu rasvetu i električna vozila širom industrijskog kompleksa „Jadra“. Pored toga, analiziramo i širok spektar opcija prelaska sa jednog vida energije na druge (s prirodnog gasa na alternative) i mogućnosti za smanjenje korišćenja energije, kao i transformacione tehnologije. Ove inicijative mogu doprineti kompenzacijama emisija koje je teško smanjiti.
-
Kako bi se pratile emisije i izveštavala javnost o kvalitetu vazduha?
Širom područja projekta bismo postavili stanice za praćenje koje mogu da detektuju finu prašinu. Nakon potencijalnog početka rada rudnika, pratili bismo nivoe prašine u realnom vremenu, 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Praćenje bi vršilo sertifikovano telo koristeći sertifikovanu metodologiju, što podleže nezavisnoj eksternoj kontroli.
Rezultate bismo objavljivali na svojoj internet stranici i o njima na mesečnom, kvartalnom i godišnjem nivou izveštavali u skladu sa relevantnim zakonima.
-
Da li bi isparenja bila vidljiva?
Rashladni tornjevi bi emitovali vodenu paru, koja obično ne bi bila vidljiva. Međutim, u hladnim danima, temperaturna razlika između tople vode i hladne atmosfere stvorila bi uslove u kojima bi se vodena para brzo kondenzovala i postala vidljiva, nalik magli.
Najveća količina vidljivih emisija dolazila bi iz ventilacionog odvoda rudnika tokom zime, kada topli vazduh iz podzemljаподземља dospeva do hladnog vazduha površine i kondenzuje se u izmaglicu.