Naš cilj je da maksimalno zaštitimo i kasnije obnovimo biodiverzitet predmetnog područja, a težimo ka tome da u nekim fazama projekta, ako se realizuje, uopšte ne dođe do „neto gubitka“ zatečenog biodiverziteta. To podrazumeva efikasno predviđanje, praćenje i ublažavanje negativnih uticaja naših aktivnosti. Projekat „Jadar“ se planira tako da bude u skladu sa načelima, praksom i standardima Evropske unije u oblasti zaštite životne sredine. Tokom daljeg potencijalnog razvoja projekta, kao i potencijalnog rada rudnika, strogo bi se poštovali zakoni i propisi o zaštiti prirode Republike Srbije, kao i interni standardi Rio Tinta koji su usklađeni sa dobrom industrijskom praksom i referentnim vrednostima međunarodnih organizacija, poput Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), koji su u određenim zahtevima strožiji od zakona i propisa Republike Srbije.
Najčešća pitanja
-
Šta je „Rio Tinto“ do sada uradio na proceni biodiverziteta?
Tokom poslednjih pet godina sprovedene su dve velike nezavisne studije o biodiverzitetu Jadra. Prvu studiju o biodiverzitetu sprovela je međunarodna kompanija za upravljanje resursima životne sredine, u periodu od 2016. do 2020. godine. Druga studija istraživanja biodiverziteta završena je 2021. godine. Izradio je konzorcijum stručnjaka sa fakulteta i instituta iz Srbije a njen glavni rezultat bilo je razumevanje različitih tipova staništa, potencijalnih uticaja, kao i utvrđivanje biljaka i životinja za koje mogu biti potrebni dodatni akcioni planovi radi aktivne zaštite.
-
Na koliku površinu i na kakve eko-sisteme bi projekat „Jadar“ uticao?
Predloženo područje Projekta „Jadar“, koje uključuje podzemni rudnik i postrojenje za preradu rude, bi se prostiralo na ukupno 220 hektara. Računajući i lokaciju deponije u dolini Štavice, ukupno područje Projekta „Jadar“ bi dostiglo 390 hektara tokom radnog veka rudnika.
Preko 80% područja od 220 hektara sastoji se od poljoprivrednog zemljišta i vrlo malim delom od listopadnih šuma. Predloženo područje projekta nije zaštićeno prirodno dobro i naseljavaju ga biljne i životinjske vrste uobičajene za područje šire oblasti doline Jadra i za umereno vlažna staništa tipična za oblast Zapadne Srbije.
-
Da li bi projekat „Jadar“ ugrozio endemske biljne i životinjske vrste?
Endemske vrste nisu registrovane na području Projekta „Jadar“, a 98% svih identifikovanih vrsta spada u kategoriju najnižeg ranga Crvene liste ugroženih vrsta Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN). Vrste iz ovih kategorija imaju stabilne populacije u Srbiji i nisu ni na koji način ugrožene ili potencijalno ugrožene. Oko 2% vrsta koje imaju višu kategorizaciju treba zaštititi da bi se izbegli dalji uticaji, kao i promena njihovog konzervacionog statusa.
-
Šta su glavni uticaji projekta na biodiverzitet doline Jadra?
Značajna sredstva su opredeljena za istraživanje, unapređenje ili stvaranje alternativnih staništa za one vrste na koje je uticaj projekta neizbežan. Realizacija cilja bez „neto gubitka" postigla bi se u saradnji sa konsultantima za zaštitu prirode i ukoliko je potrebno, sa stručnjacima iz specifičnih oblasti. Kao primer navodimo, da bi za potrebe projekta „Jadar“ bilo uklonjeno ukupno 145 hektara šumske vegetacije. Po pravilniku o kompenzacijskim merama, 300 hektara novih šumskih zasada bi bilo posađeno, čime bi se obezbedio održiv i kvalitetan šumski ekosistem.
-
Kako bi se pratio uticaj projekta na biodiverzitet?
Planirano je kontinuirano praćenje biodiverziteta na 20 tačaka. Cilj kontinuiranog praćenja je utvrđivanje promena stanja biodiverziteta u dolini Jadra, pre, tokom i nakon radnog veka rudnika. Pratile bi se dijagnostičke vrste (bioindikatori) na različitim geografskim lokacijama. Prikupljene informacije bi služile za definisanje mera zaštite, redefinisanje pristupa i kreiranje planova za održivo zatvaranje rudnika nakon njegovog životog veka.
Projekat „Jadar" takođe planira da u praćenje uključi zainteresovane strane, bilo da se radi o namenski osmišljenom programu ili putem obezbeđivanja pristupa podacima o biodiverzitetu. Namera ovih inicijativa biće da podstakne uključivanje predstavnika lokalne zajednice u praćenje biodiverziteta i da se pruži podrška podizanju svesti o biodiverzitetu i ekološkoj vrednosti u lokalnim zajednicama.