Projekat „Jadar“ podrazumeva sedam mehanizama kojima garantuje zaštitu životne sredine. Ovi mehanizmi sprovode se kroz kompanijske procese, kontrolom nadležnih organa, zahteve industrije i potvrdama i monitoringom od strane lokalne zajednice. Na ovaj način osiguravamo da sve zainteresovane strane mogu da provere i kontrolišu procese, kako bismo ispunili zajednički cilj i maksimalno umanjili uticaj na životnu sredinu.
1. Mehnizmi zaštite
Važeći zakoni Republike Srbije propisuju obavezu investitora da obezbedi osiguranje u slučaju odgovornosti od štete učinjenje trećim licima u slučaju udesa, kao i obavezu investitora da uz zahtev za izvođenje rudarskih radova podnese menicu, bankarsku garanciju ili korporativnu garanciju za sanaciju i rekultivaciju eventualno degradiranog zemljišta usled eksploatacije. U slučaju daljeg razvoja Projekta „Jadar“, kompanija Rio Sava Exploration će, kao i uvek, u potpunosti poštovati ove zakonske obaveze.
Dodatna garancija je ta da ne možemo da prodamo nijedan materijal u EU (bilo kao litijum karbonat ili bilo koji deo baterije) proizveden u Srbiji, osim ako ne ispunimo uslove za baterijski pasoš, počevši od 2027. godine pa nadalje. To je svakako veoma jaka garancija, jer bismo uložili milijarde dolara u razvoj projekta i ne bismo mogli da ostvarimo nikakav prihod osim ako ne ispunimo standarde životne sredine Evropske unije.
2. Nadzor državnih institucija
- Kompanija je zakonski odgovorna za za primenu svih mera zaštite životne sredine.
- Rad kompanije bi nadzirale državne institucije koje građani mogu da kontaktiraju ako sumnjaju da kompanija ne radi u skladu sa zakonom.
- Srpski zakoni su jasni – svaka kompanija odgovara pred sudom ukoliko bi usled njenih aktivnosti došlo do ugrožavanja zdravlja ljudi.
3. Javno izveštavanje o rezultatima praćenja uticaja na životnu sredinu
- Svi podaci o praćenju uticaja na životnu sredinu (uključujući vodu, vazduh i zemljište) bili bi objavljeni na internet stranici kompanije.
- Bićemo otvoreni za svaki vid javne analize i diskusije o ovim podacima.
4. Nadzor članova lokalne zajednice
- Kompanija bi finansijski podržala učešće lokalne zajednice u nezavisnom praćenju uticaja Projekta na životnu sredinu.
- Nadzor u ime lokalne zajednice vršili bi nezavisni stručnjaci koji bi koristili savremenu mernu opremu i pridržavali se međunarodnih standarda praćenja i izveštavanja.
- To znači da bi se praćenje koje vrši kompanija, i praćenje koje nezavisno vrši lokalna zajednica odvijali uporedo kako bi se osiguralo da kompanija radi po zakonu.
- U slučaju neslaganja rezultata, sprovele bi se nezavisne analize trećih strana, i ukoliko bi se potvrdila odstupanja kompanija bi odmah preduzela sve mere da bi osigurala punu usklađenost sa zakonskim zahtevima i standardima EU.
5. Nadzor nezavisnih stručnjaka
- Prihvatamo i podržali bismo nadzor domaćih i stranih nezavisnih stručnjaka koji bi samostalno kontrolisali da li kompanija ispunjava svoje zakonske obaveze.
- O sastavu ovog kontrolnog tela i načinu na koji bi ono radilo diskutovali bismo sa svim zainteresovanim stranama.
6. Nadzor investitora
- Naša kompanija posluje na tri velike berze (njujorška, australijska i londonska berza). Naši deoničari odbijaju da ulože novac u Projekte koji štete životnoj sredini i povukli bi investicije ukoliko bi Projekat „Jadar“ imao štetne posledice po prirodu.
- Ukoliko ne osiguramo da naše poslovanje ne bude odgovorno, investitori mogu da nas stave na „crnu listu“ što bi značilo velike finansijske gubitke, smanjen pristup kapitalu i veliku reputacionu štetu.
7. Evropski standardi
- Ako litijum iz Jadra ne bi bio proizveden odgovorno, ne bi bilo moguće da se on, niti baterije u kojima bi se nalazio izvozi i prodaje na evropskom tržištu. To jasno piše u regulativi EU.
- Da bi litijum iz Jadra mogao da se prodaje u Evropi mora da bude proizveden tako da ispuni sve što evropski propisi zaštite životne sredine zahtevaju.
- Od 1. februara 2027. godine svaka industrijska baterija i baterija za električno vozilo u prodaji u EU moraće da poseduje „pasoš baterije“. U tom sertifikatu moraju da se nađu javno dostupni podaci koji bi pokazali da li je sirovina korišćena u izradi baterije dobijena na odgovoran način.
- Evropska unija je 15. marta 2024. godine usvojila i Direktivu o dužnoj pažnji korporacija u pogledu održivosti (Corporate sustainability due diligence directive – CSDDD). Direktiva jasno ističe da se posebna pažnja poklanja snabdevanju kritičnim mineralima. Počev od 1. januara 2029. godine svi evropski proizvođači automobila moraće da dokažu da u njihovim lancima snabdevanja nije došlo do nedozvoljenog narušavanja životne sredine i ljudskih prava.
- Ista pravila važila bi i za ne-evropske rudarske kompanije koje bi želele da plasiraju robu na evropska tržišta. Pored toga što bi kršenje ove direktive onemogućilo da se litijum prodaje na evropskom tržištu, svaka kompanija koja bi je kršila ujedno bi bila izložena izuzetno visokim kaznama koje ne bi bile niže od 5% ukupnog prometa koji kompanija napravi u čitavom svetu.
8. Zahtevi kupaca
- Poslovna uspešnost Projekta zavisi od primene najviših standarda zaštite životne sredine. Potencijalni kupci i Evropska unija (EU) ne žele da kupuju sirovine koje bi bile dobijene uz štetni uticaj na prirodu.
- Zato je snabdevanje auto industrije litijumom podvrgnuto najstrožim eksternim proverama koje obuhvataju detaljnu analizu mera koje proizvođač primenjuje kako bi sprečio štetne uticaje na okolinu.
- Svi vodeći proizvođači automobila prihvatili su ovaj pristup i zato će za rudnike postati nemoguće da prodaju sirovine na bazi litijuma ako u proizvodnji nisu ispoštovani najviši standardi EU za zaštitu životne sredine.
- Najveće automobilske kompanije koje posluju na tržištu EU, uključujući BMV, Folksvagen, Tojotu, Volvo, Hondu, Mercedes i Volvo deluju jednistveno prema snadbedvačima.
- To znači da litijum iz Srbije uopšte ne bi mogao da se prodaje u Evropi, koja je najvažnije tržište, ako nije proizveden na bezbedan i odgovoran način.