Званичан допис са захтевом за исправку или повлачење рада у часопису Nature – Scientific Reports

19. август 2024

Поштовани,

Часописи Nature Research препознају значај коментара на објављена истраживања, будући да они имају кључну улогу у развоју научне дискусије. Због тога, са великом забринутошћу и у духу научне прецизности, желимо да укажемо на значајне грешке у раду Д. Ђорђевић и сарадника под називом „Утицај истраживачких активности потенцијалног рудника литијума на животну средину у западној Србији“, објављеном у часопису Scientific Reports 24. јула 2024. године.

Ђорђевић и сарадници износе низ нетачних, непрецизних или непотпуних чињеница или података, користе референце на начин који може бити обмањујући јер погрешно приказује садржај научних радова који су референцирани, и доносе закључке без стриктне примене прихваћене научне методологије путем које је једино могуће доћи до научно утемељених закључака.

Наводимо неколико примера који подржавају горе наведене наводе. У писму су наведени само илустративни примери, док су додатни примери из објављеног рада наведени у прилогу овог писма.

Рад садржи низ нетачних, погрешних или непотпуних чињеница/података, укључујући, али не ограничавајући се само на следеће:

Два примера чињеница које су погрешно наведене, међу многим другима, су следећа:

  1. У раду Д. Ђорђевић и сарадника наводи се да површина коју би пројекат заузео износи између 2.031 и 2.431 хектара. Међутим, објављени подаци о пројекту показују да би он обухватио укупно 388 хектара, што укључује постројење за прераду руде и подручје депоније индустријског отпада у долини Штавица[1]. Осим тога, подаци о површини коју би пројекат заузео су јавно доступни[1], а Рио Тинто поседује забележену коресподенцију између компаније и аутора којима су том приликом ове информације јасно предочене.
  2. У раду се наводи да ће се индустријски течни отпад складиштити у близини река Корените и Јадра, које су склоне плављењу околног подручја. Ово је нетачно. Предложена локација за формирање депоније индустријског отпада налазила би се у долини Штавице[2] изван плавних подручја. Осим тога, предвиђено је да се отпад одлаже у сувом, а не у течном облику[3]. Ово је такође део јавно доступних података[2].

Рад наводи референце које не подржавају изнете тврдње:

  1. На пример, Ђорђевић и сарадници тврде: „најмање штетан метод експлоатације литијума по животну средину је из сланих раствора, док експлоатација из рудних стена има озбиљне последице по животну средину.” Да би подржали ову тврдњу, аутори цитирају рад Liu, Agusdinata и Myint[4] „Просторно-временски обрасци експлоатације литијума и деградације животне средине у сланој равници Атакама, Чиле”. Међутим, рад Liu и сарадника се искључиво бави утицајима експлоатације литијума из сланих раствора у Атаками и уопште не помиње друге методе рударства.
  2. Даљи пример су референце које се цитирају како би се подржала тврдња: „Приликом инцијалних истражних бушења локално становништво је изнело тврдње о запаженим значајним негативним утицајима подземних вода на квалитет земљишта и воде. Такве забринутости су појачане постојећим информацијама о негативним утицајима експлоатације литијума на коришћење вода, губитак биодиверзитета и генерисање отпада на другим местима.” Три цитиране референце[5], [6], [7] односе се на проблеме повезане са експлоатацијом литијума из сланих раствора или потенцијалним добијањем литијума из сланих вода. Ниједан од референцираних радова не помиње експлоатацију литијума из рудних стена, што је потпуно другачији метод експлоатације.

Неубедљива примена стриткне научне методологије:

  1. Не постоје подаци о затеченом стању земљишта и воде пре почетка геолошких истраживања на основу којих би се могло закључити да су спроведене истраживачке активности изазвале загађење земљишта и воде изнад нивоа у затеченом стању животне средине. Стога, не знамо да ли њихова мерења једноставно одражавају природно присуство ових елемената у животној средини или су резултат неке друге, раније узрочне појаве. Наиме, историјски налази српских геолога из 1990-их потврђују повишене нивое бора, литијума и арсена у природном окружењу[8].
  2. Прикупљање узорака и анализе такође немају потребне позадинске информације које су кључне за доношење поузданих закључака. На пример, нису узети дупликатни узорци земљишта. Они су неопходни за одређивање прецизности мерења, која варира са концентрацијом (нижа прецизност како се анализа приближава граници детекције). Такође, нема података о границама детекције коришћених инструмената.
  3. У раду се наводи да ће један референтни материјал (BCR701) пратити одступања у концентрацији елемената за сертификовани референтни материјал (CRM). Међутим, не постоје детаљи о концентрацијама за које је CRM сертификован. Наводи се да је референтни материјал коришћен за одређивање тачности и прецизности. Референтни материјали се користе за праћење тачности (одступања), а не за прецизност, и рад на научно недоследан начин користи та два појма. Међутим, наш највећи разлог за забринутост је то што је BCR701, сертификовани референтни материјал према Каталогу сертификованих референтних материјала[9] Заједничког истраживачког центра Европске комисије, аналитички референтни материјал за кадмијум, хром, бакар, никл, олово и цинк, а не за бор, арсен и литијум, што су елементи на које се рад односи.

Допунски материјали

  1. Неки од допунских материјала који су достављени или нису коришћени у раду или су недовољно детаљни за научну употребу. Неколико узорака земљишта и воде изостављено је из главног дела рада без икаквог објашњења (MOESMS3, MOESM4 и узорак воде из потока Коренита), док су ограничене информације о локацији, времену и техници узорковања недовољне за правилну интерпретацију.

Јасно је да постоји значајна потреба да српска и међународна научна заједница у ширем дискурсу да свој допринос када је у питању потенцијална експлоатација литијума у долини Јадра. Међутим, сваки такав допринос мора пре свега бити чињенично тачан и подвргнут стриктној анализи како би се обезбедила објективност научне расправе о овом пројекту.

На основу горе наведених примера, верујемо да рад Д. Ђорђевић и сарадника мора бити значајно коригован или повучен, у складу са политиком исправки и повлачења Nature.com.



С поштовањем,

др Nigel Steward
Главни научник, Рио Тинто
(контакт за сву кореспонденцију)

проф. др. Александар Јововић,
Универзитет у Београду
Машински факултет
Катедра за процесно процесну технику
Руководилац израде студија о процени утицаја постројења за прераду руде и депоније индустријског отпада на животну средину

проф. др. Алексадар Цвјетић,
Универзитет у Београду
Рударско-геолошки факултет
Катедра за заштиту на раду и заштиту животне средине

проф. др. Никола Лилић,
Универзитет у Београду
Рударско-геолошки факултет
Катедра за заштиту на раду и заштиту животне средине
Руководилац израде студије о процени утицаја подземног рудника на животну средину


Апендикс – Допунске чињенице

  • У раду се наводи да би пројекат уништио 203 ha шуме и 317 ha обрадивог земљишта. Предложени пројекат може утицати на 173,45 ha обрадивог земљишта и 206,5 ha шуме.[1]
  • Пријављена производња Li2CO3 (50.000 t/god) и B(OH)3 (248.000 t/god) није тачна. Пројектована производња литијум-карбоната износи 58.000 t/god, а борне киселине 286.000 t/god.
  • У процени потенцијалног узрока нивоа арсена, бора или литијума пронађених у региону, нису узети у обзир претходни значајни догађаји, као што је пуцање бране 2014. године у бившем руднику Столице у Костајнику код Крупња.[10], [11]
  • У раду се тврди да је локација Јадар у близини пољопривредног и насељеног подручја врло јединствена, без спомињања рудника Греенбусхес у Аустралији, који се налази поред истоименог града и успешно послује у густо пошумљеном окружењу уз пољопривредне активности, посебно виноградарство.
  • Цитирано из рада: „Ако би се рудник отворио, те токсичне воде из дубине око рудног тела, под притиском од неколико бара, изашле би на површину богату површинском и плитком висококвалитетном подземном водом. То ће сигурно значајно загађивати и воду и околно земљиште.” – У раду нису пружени научни подаци, модели или референце које би подржале ову тврдњу.
  • У раду се тврди да ће отварање рудника довести до повећања проблема везаних за јаловишта. Предложени пројекат „Јадар” не користи јаловиште јер ће сав отпад из прераде бити претворен у суву јаловинску масу у облику филтер погача.[12]
  • Избор тачака за узорковање воде: Није поменуто нити узето у обзир да је сливно подручје за тачку узорковања код моста Јелав прилично широко и укључује другачији водоток који директно дренирају јужне падине планине Цер дуж долине дефинисане Лешничком раседном зоном.
  • Корелација узорковања воде из бушотина са концентрацијом арсена, бора и литијума у реци Јадар: Изостанак информација о датуму узорковања, као и о високо варијабилном протоку реке Јадар[13] (од 112 l/s до 28.465 l/s), не омогућава доношење закључка да постоји било какав директан утицај.

Референце

[1] Просторни план подручја посебне намене за реализацију експлоатације и прераде јадарита, пројекат „Јадар” (Службени гласник Републике Србије, бр. 26/2020) (PPPPN).

[2] Радни нацрт студије о процени утицаја на животну средину за депонију индустријског отпада пројекта „Јадар” у складу са прописима Републике Србије, Поглавље 2, јун 2023.

[3] Радни нацрт студије о процени утицаја на животну средину пројекта за подземну експлоатацију лежишта литијума и бора Јадар, постројење за прераду и одлагање отпадног материјала насталог из рударских радова, Поглавље 6, јул 2024.

[4] Liu, W., Agusdinata, D. B. и Myint, S. W. Просторно-временски обрасци експлоатације литијума и деградације животне средине у сланој равници Атакама, Чиле. Int. J. Appl. Earth Obs. Geoinf. 80, 145–156 (2019).

[5] Baspineiro, C. F., Franco, J. и Flexer, V. Потенцијално добијање воде током експлоатације литијума из високо сланих раствора. Sci. Total Environ.. 720, 137523 (2020).

[6] Flexer, V., Baspineiro, C. F. и Galli, C. I. Добијање литијума из сланих раствора: Витална сировина за зелене енергије с потенцијалним утицајем на животну средину у процесу рударења и прераде. Sci. Total Environ. 639, 1188–1204 (2018).

[7] Babidge, S., Kalazich, F., Prieto, M. и Yager, K. „То је проблем с тим језером; мења стране“: Мапирање експлоатације и еколошке исцрпљености у Атаками. J. Polit. Ecol. 26(1), 738–760 (2019).

[8] Ј. Обрадовић, Н. Васић, М. Касанин-Грубин, Н. Грубин, „Геохемијске карактеристике неогених језерских седимената и аутигених минерала“, Ann. Geol. Penins. Balk. 63 (1999), 135-154.

[9] BCR-701 ЈЕЗЕРСКИ СЕДИМЕНТ (трагови елемената) - Каталог сертификованих референтних материјала ЈРЦ (europa.eu).

[10] Извештај пројекта: Услуге испитивања степена деградације земљишта услед изливања јаловишта Столице 2018. (ekologija.gov.rs)

[11] Ранђеловић, Д., Мутић, Ј., Марјановић, П. и др. Геохемијска дистрибуција одабраних елемената у флотацијској јаловини и земљиштима/седиментима из излива бране напуштеног рудника антимона Столице, Србија. Environ Sci Pollut Res 27, 6253–6268 (2020). (doi.org)

[12] Нацрт Студије о процени утицаја на животну средину за индустријско одлагалиште отпада пројекта Јадар у складу са прописима Републике Србије, јун 2023.

[13] Нацрт Студије о процени утицаја на животну средину (EIA) пројекта за подземну експлоатацију лежишта литијума и бора Јадар, постројење за прераду и одлагање отпадног материјала насталог из рударских радова, јул 2024.