Odgovor kompanije Rio Tinto na netačne informacije o Projektu „Jadar“ objavljene na portalu Al Jazeera Balkans
U članku pod naslovom „Iskopavanje litija na Balkanu: ‘Ako ugroziš život, čemu priča o razvoju, parama, zapošljavanju’“, koji je Al Jazeera Balkans je objavila 31. maja, iznete su naučno neutemeljene tvrdnje koje čitaoce mogu dovesti u zabludu u vezi sa Projektom „Jadar“. Kompanija Rio Tinto traži da se objave činjenice kako bi se demantovali sporni navodi u skladu sa zakonom.
U navedenom članku navodi se izjava prof. dr. Ratka Ristića sa Šumarskog fakulteta u Beogradu da je „krajnji zaključak“ studije koju su sproveli „Biološki fakulteti iz Beograda i Niša, Institut za biološka istraživanja ‘Siniša Stanković’, Prirodnjački muzej i još jedna institucija“ da „od projekta treba odustati jer će izbrisati mrežu života“. Ova tvrdnja je javno demantovana između ostalog i u debatnoj emisiji „Takovska 10: Jesmo li spremni za debatu o litijumu“ koja je na RTS1 emitovana 16. aprila. Jedan od učesnika bio je upravo prof. dr. Ratko Ristić, na osnovu se čega se može osnovano zaključiti da je reč o namerno plasiranoj neistini u cilju obmanjivanja javnosti. U istoj emisiji javno je objavljeno da je stvarni krajnji zaključak pomenute studije da „ukoliko se mere dosledno sprovedu i ne bude nepredviđenih događaja prilikom njihovog sprovođenja i primene, uticaj deponije i industrijskog otpada na reku Štavicu biće sveden na tolerantnu meru“, kao i da se „može očekivati da neće biti značajnijeg zagađenja vode reke Jadar i podzemnih voda“. Uprkos dokazima da je javno upoznat sa stvarnim zaključcima studije o kojoj govori, prof. dr. Ratko Ristić nastavlja da obmanjuje javnost iznošenjem netačnih informacija.
Navodi da bi Projekat „Jadar“ ugrozio „450 vrsta biljaka i životinja, od toga 145 zaštićenih”, potpuno su naučno-neutemeljeni. Činjenica je da je u zoni izgradnje podzemnog rudnika planirana promena namene prostora – samim tim i staništa koja su postojala pre izgradnje na tom prostoru bila bi transformisana. To ni u kom slučaju ne znači da bi vrste čije je prisustvo identifikovano u tim zonama trajno nestale sa mape biodiverziteta, kako se može zaključiti na osnovu navoda da bi “mreža života bila izbrisana”. Pri realizaciji projekta posebna pažnja bila bi usmerena na zaštitu ugroženih vrsta, pre svega kroz saradnju sa stručnjacima za zaštitu prirode i primenom redovnog monitoringa odabranih biljnih i životinjskih vrsta (bioindikatorske vrste), kako bi se blagovremeno sprečilo eventualno narušavanje ekosistema u zoni Projekta. Projektom su predviđeni mehanizmi kompenzacija za smanjenje identifikovanih uticaja: nadoknada prema pravilniku o kompenzacijskim merama, uspostavljanja novih staništa, rehabilitacije obližnjih zaštićenih dobara, implementacije projekata dodatne vrednosti za odabrane vrste. O svim ovim merama se u tekstu na žalost uopšte ne govori.
U članku se navodi: „Imali smo priču da će Rio Tinto to raditi po jednom jedinstvenom patentu, sa originalnim tehnologijama i da neće biti ugrožavanja životne sredine“, kao i da „Rio Tinto već godinama ne može dobiti odobrenje za navedeni patent, dok ga u Srbiji ne prezentuje pod opravdanjem – poslovna tajna“. Pominjanje patenta u kontekstu realizacije Projekta „Jadar“ direktno dokazuje da postoji jasna namera da se javnost obmane iznošenjem netačnih informacija. Patent je pravno-komercijalna, a ne naučno-tehnološka kategorija, a odobrenje patenta nije vezano za tehničku ocenu procesa, kako je to pogrešno interpretirano u članku.
Kompanija Rio Tinto kontinuirano, javno i transperentno podržava osnovnu tezu članka da je zaštita životne sredine osnovni preduslov da projekat „Јаdar“, jedan od najperspektivnijih i najbolje istraženih ležišta litijuma u Evropi, bude realizovan. U skladu sa tim, stav kompanije Rio Tinto je da Projekat „Jadar“ može i mora biti realizovan jedino uz apsolutno poštovanje zakona u oblasti zaštite životne sredine Republike Srbije i najviših standarda i propisa EU. Osim toga, projekat bi bez poštovanja najviših ekoloških standarda bio i ekonomski neisplativ, budući da Evropska unija uvodi baterijski pasoš, odnosno digitalni sertifikat koji sadrži podatke o poreklu i održivosti materijala koji se koriste u procesu proizvodnje baterija za električna vozila. Svi vodeći proizvođači automobila prihvatili su ovakav pristup i rudarske kompanije neće biti u mogućnosti da prodaju sirovine ukoliko ne ispunjavaju najviše ekološke standarde. O ekonomskim aspektima Projekta koje su ogromne može se razgovarati tek kada se nedvosmisleno utvrdi da on može biti realizovan po najvišim standardima zaštite životne sredine.
Projekat „Jadar“ već više godina je predmet kontinuirane negativne kampanje protiv kompanije Rio Tinto i Projekta „Jadar“ plasiranjem neistinitih informacija, iznošenjem netačnih tvrdnji i zaključaka kojima se javnost Srbije i regiona dovodi u zabludu, a kojoj se ovog puta pridružila i Al Jazeera Balkan bez pružanja mogućnosti da kompanija na ove netačne i naučno – neutemeljene navode odgovori.
Kompanija Rio Tinto je na raspolaganju za dijalog sa svim zainteresovanim stranama koji zaista žele da vode razgovor zasnovan na činjenicama kako bi u potpunosti razumele Projekat, mere zaštite životne sredine i koristi koje bi mogao doneti. Na raspolaganju smo novinarima i urednicima Al Jazeera Balkan kako bismo im pružili tačne informacije o Projektu „Jadar“ i poslovanju kompanije Rio Tinto.
Navodi koji se ne odnose direktno na Projekat „Jadar“
Negiranje značaja litijuma za sprovodjenje zelene energetske tranzicije na osnovu navoda da od „prvorazredne vrijednosti nema ništa jer su Kinezi već napravili automobile sa natrijum-jonskim baterijama“ je još jedan pokušaj da se čitaoci Al Jazeera Balkans dovedu u zabludu. Natrijum-jonske baterije nisu alternativa litijum-jonskim baterijama i u pitanju je čista zamena teza. Mišljenje koje preovladava u industriji je da natrijum-jonske baterije neće u skorije vreme zameniti litijum-jonske baterije i da su ove dve vrste baterija pre svega komplementarne od kojih svaka ima svoje mesto na tržištu. Zbog znatno niske energetske gustine u odnosu na litijumske baterije, primena natrijum-jonskih baterija daleko je manjeg dometa od litijumskih i moguća je samo u električnim vozilima manjih brzina kao što su mala gradska vozila ili skuteri, a osnovna namena ovih baterija je stacionarno skladištenje energije. Osim toga, najnovija tehnologija takozvanih solid state baterija takođe se oslanja na litijum. Ova nova generacija baterija bi imala za cilj da osigura duži životni vek, veći domet i brže punjenje baterija. S druge strane, potražnja za litijumskim baterijama nastavlja da raste. Samo u Evropi u periodu između 2023. i 2030. očekuje se da će potražnja za litijumom za baterije porasti 300 odsto, što više nego nedvosmileno demantuje iznete navode.
Litijum-jonske baterije su osnov zelene energetske tranzicije i biće u upotrebi decenijama.
Navodi da „iskopavanje litijuma i ostalih minerala na Balkanu koje posjeduje svijet na raznim meridijanima gdje je to zabranjena tema“ i da „razvijene zemlje Zapada maksimalno čuvaju svoje prirodne resurse“ dok su „Latinska Amerika, Afrika i Balkan svakako zemlje trećega svijeta“, direktno su suprotne izjavi koja je navedena u tekstu da je „Evropska unija usvojila zakon o kritičnim mineralnim resursima“ i da „svaka članica EU-a treba da sa nekih 10 posto doprinese energetskoj tranziciji otvaranjem rudnika na svojoj teritoriji“. Prema ovom zakonu koji je stupio na snagu 23. maja ove godine, sve članice su obavezane da na svojoj teritoriji sprovedu sopstvena geološka istraživanja, mapiraju potencijalna nova nalazišta i otvore nove rudnike kritičnih sirovina po ubrzanoj proceduri. Otvaranjem rudnika van teritorije EU, zemlje članice ne mogu kompenzovati svoju obavezu da otvaranjem rudnika na svojoj teritoriji doprinesu energetskoj stabilnosti i nezavisnosti EU, kako se u tekstu pogrešno sugeriše. Slične podsticaje otvaranju rudnika na svojoj teritoriji usvojile su i brojne druge zemlje uključujući i SAD, gde je trenutno je na desetine rudarskih projekata u fazi razvoja, a novootkriveno nalazište MekDermit na granici između Oregona i Nevade moglo bi biti među najvećim na svetu.
Studije za zaštitu životne sredine za potrebe Projekta „Jadar“
Studije za zaštitu životne sredine za Projekat „Jadar“ urađene su na najvišem nivou kvaliteta i u skladu sa evropskim i međunarodne standardima za takvu vrstu studija. Više od 100 domaćih i međunarodnih nezavisnih stručnjaka, uključujući 40 univerzitetskih profesora sa više od 10 fakulteta i naučnih institucija, sprovelo je od 2015. godine 23.000 bioloških, fizičkih i hemijskih analiza zemljišta, vode i vazduha. U tri odvojene studije zasebno je analiziran mogući uticaj na životnu sredinu podzemnog rudnika, postrojenja za preradu rude i deponije industrijskog otpada. Svaka od njih sadrži i prikaz kumulativnih uticaja celokupnog projekta, zato što želimo da javnosti jasno prikažemo ukupne moguće uticaje na životnu sredinu.