Šta predstavlja Projekat „Jadar“?

Jadarit je novi mineral koji sadrži litijum i bor, a otkrili su ga geolozi kompanije Rio Tinto 2004. godine u blizini Loznice, u dolini reke Jadar u zapadnoj Srbiji, oko 160 kilometara od prestonice Beograd. Ovo visokokvalitetno veliko ležište predstavlja dodatak velikog potencijala za svetsku ponudu materijala za tehnologije sa niskim emisijama ugljenika, kao što su baterije koje se koriste u električnim vozilima i skladištenje energije iz obnovljivih izvora. Kompanija „Rio Sava Exploration“ je članica grupe „Rio Tinto“ i nosilac Projekta „Jadar“.
Koji je značaj takvog otkrića?

Litijum, najlakši od svih metala, postaje jedan od osnovnih sastojaka mnogih tehnologija kojima se smanjuje emisija gasova staklene bašte i pozitivno doprinosi zaustavljanju klimatskih promena. Otkriće visokokvalitetnih, velikih rezervi novog minerala koji sadrži litijum otvara nove mogućnosti za dalje smanjenje štetnih emisija i za izgradnju kapaciteta potrebnih za tranziciju društva i ekonomije ka nultoj emisiji ugljenika. Imajući u vidu značaj koji ovom pitanju pridaje Evropska unija, veliko i strateško značajno ležište litijuma može da omogući Srbiji da se pozicionira kao jedan od najvažnijih evropskih centara za dekarbonizaciju.

Istraživanje i rezultati

Na koji je način sprovedeno geološko istraživanje?

Kompanija Rio Tinto je primenila nekoliko metoda geoloških ispitivanja kako bi potvrdila raspoložive rezerve u ležištu Jadar, a bušenje je bila primarna korišćena tehnika (bušenje sa jezgrovanjem i rotaciono bušenje bez jezgrovanja). Istražno bušenje je realizovano u granicama odobravanih istražnih prostora, a poslednji odobreni prostor je zahvatao površinu od 60 km² (vidi mapu istražnog prostora). Tako dobijen stenski materijal iz odabranih bušotina korišćen je i za testiranje procesa pripreme i prerade mineralne sirovine.

Mapa istražnog prostora
Šta će se proizvoditi u tom rudniku?

Ležište Jadar i njegov jedinstveni mineral jadarit sadrže visokokvalitetnu mineralizaciju bora i litijuma. U okviru Projekta „Jadar“ proizvodila bi se tri proizvoda u praškastom stanju, u godišnjim količinama od ~ 58.000 tona rafinisanog litijum karbonata kvaliteta za izradu baterija, 286.000 tona borne kiseline, 255.000 natrijum sulfata^[1].

Ovi proizvodi su važni za proizvodnju velikih baterija za električna vozila, kao i za skladištenje energije iz obnovljivih izvora. Borati se koriste u solarnim panelima, vetroturbinama i u mnogim proizvodima za domaćinstvo, kao što su deterdženti i kozmetički proizvodi, kao i u izolacionoj staklenoj vuni, staklu za mobilne telefone i đubrivima. Natrijum sulfat se koristi u tekstilnoj industriji i proizvodnji praškastih deterdženata i stakla.

[1] Ovi proizvodni ciljevi za projekat Jadar navedeni su i u izveštaju upućenom Australijskoj berzi hartija od vrednosti (ASX) 23. februara 2022. godine pod nazivom „Ažurirane procene Rio Tinto rudnih rezervi i mineralnih resursa u Jadru“. Sve ključne pretpostavke koje su osnov za ove proizvodne ciljeve i dalje važe i nisu se materijalno promenile.
Kakvo iskustvo ima kompanija Rio Tinto u ekstrakciji litijuma?

Kompanija Rio Tinto je u industriju litijuma ušla preko svog rudnika Boron u Kaliforniji, gde se vrši ekstrakcija bora od 1927. godine. Godine 2019. započeli smo eksperimentalni projekat u Boronu za dobijanje litijuma za proizvodnju baterija iz otpadnih naslaga bora, što je korišćeno kako bi se ispitao kapacitet za prelazak na veću proizvodnju. Projekat „Jadar“ će predstavljati direktan nastavak iskustva iz rudnika Boron, te će ove dve operacije biti komplementarne.

Takođe smo razvili novu, inovativnu tehnologiju za proizvodnju litijum karbonata i borne kiseline iz iskopane rude jadarit, a u našem istraživačkom centru u Australiji je razvijeno manje ogledno postrojenje za ispitivanje ove nove tehnologije. Međunarodni tim stručnjaka je do sada izveo oko 2.000 testova kako bi se potvrdila tehnička održivost proizvodnje tri finalna proizvoda iz rude jadarit. To je dovelo do mnogobrojnih unapređenja procesa proizvodnje, kao i procesa zaštite životne sredine, bezbednosti i zdravlja na radu.

Konačno, u Argentini od 2022. godine razvijamo projekat „Rinkon“ koji se nalazi u srcu litijumskog trougla u provinciji Salta. Projekat sadrži dugovečne zalihe litijumskih soli iz kojih planiramo da proizvodimo litijum-karbonat kvaliteta pogodnog za izradu baterija. Projekat za proizvodnju sirovine koristi tehnologiju solarnih bazena za isparavanje, i kao takav ima potencijal da posluje sa jednim od najnižih ugljeničnih otisaka u industriji. Osim rada sa lokalnim zajednicama i nastavka studija za procenu uticaja na životnu sredinu, na lokaciji projekta se nalazi i pilot postrojenje za preradu koje koristimo kako bismo dodatno usavršili budući proizvodni proces i osigurali optimalno iskorišćenje resursa.

Izgradnja rudnika

Kolika je tačna površina koju bi projekat zauzeo?

Površina područje na kome je predviđena izgradnja podzemnog rudnika i objekata namenjenih za rudarstvo i preradu minerala iznosi 220 hektara, baš kao što je navedeno u Prostornom planu područja posebne namene za realizaciju Projekta „Jadar“. Brojka od 260 hektara odnosi se na ukupnu količinu zemljišta koje je potrebno otkupiti kako bi se buduće granice centralnog područja projekta zaokružile. Razlika od 40 hektara postoji pre svega zbog namere kompanije da otkupom veće površine stvori zaštitnu zonu i obezbedi veću razdaljinu između budućeg kompleksa i susednih domaćinstava. Takođe, rezultat je odluke da se otkupljuju kompletne parcele, a ne samo oni delovi parcela koji su obuhvaćeni centralnim područjem.

Ukupno, Projekat „Jadar“ koji uključuje centralnu zonu (220,04 ha) na kojoj su pristup rudniku i industrijski kompleks i odlagalište otpada u dolini Štavice (167,12 ha), obuhvatao bi površinu od 387,16 hektara, baš kao što je to navedeno u Prostornom planu područja posebne namene za realizaciju projekta „Jadar“.
Kakve će radne uslove nuditi ovaj novi rudnik?

Kompanija Rio Tinto gradi svoje rudnike na visokom nivou sofisticiranosti i bezbednosti i uvela je najnovije tehnologije u mnogim svojim rudnicima širom sveta. Rudnik Jadar se projektuje u skladu sa najvišim industrijskim standardima kako bi pružio najbolje moguće uslove u pogledu bezbednosti i zdravlja na radu i dobrobiti svojih radnika. Na primer, projekat podzemnog rudnika uključuje ventilaciju sa infrastrukturom i za hlađenje i za grejanje s ciljem ublažavanja temperaturnih varijacija i obezbeđenja optimalnih temperatura za rad, a Jadar bi bio jedan od nekolicine rudnika u svetu koji koriste ovakav sistem. Sva vozila koja bi se koristila u podzemnom rudniku bila bi elektična, čime bi se smanjile emisije i poboljšao kvalitet vazduha u radnim uslovima pod zemljom.
Koji je očekivani radni vek rudnika?

Naš cilj bi bio da izgradimo rudnik koji bi imao radni vek od najmanje 40 godina..

Ekonomska pitanja

Koliko iznose ulaganja kompanije Rio Tinto u ovaj rudnik?

Kompanija Rio Tinto je opredelila 450 miliona američkih dolara u okviru Prethodne studije izvodljivosti, Studije izvodljivosti i drugih studija u okviru Projekta „Jadar“ kako bi shvatila prirodu ležišta Jadar.
Kakvo je tržište litijuma?

Osnove tržišta litijum karbonata pogodnog za proizvodnju baterija su prilično snažne, a procenjuje se da će potražnja za litijumom u narednoj deceniji rasti 25-35% na godišnjem nivou. Projekat Jadar mogao bi da doprinese unapređenju ekosistema lanca snabdevanja električnim vozilima u Srbiji.
Kakve koristi od toga ima Srbija?

Ukoliko bude odobren, „Jadar“ bi bio jedna od najvećih industrijskih investicija u Srbiji i donosio bi direktan prihod od 1% i indirektan od 4% u okviru BDP-a. U izgradnji rudnika bi učestvovali mnogi srpski dobavljači, a pomogli bismo i razvoj lokalnih preduzeća kako bi ona mogla da pruže podršku radu rudnika u decenijama koje su pred nama. U rudniku Jadar bi se, takođe, zapošljavao veliki broj ljudi: tokom izgradnje bilo bi otvoreno 3500 radnih mesta, a 1300 zaposlenih bi radilo na eksploataciji i preradi pošto proizvodnja počne.
Da li će se lanac vrednosti proširiti van eksploatacije?

Činjenica da Srbija raspolaže strateški značajnim nalazištem litijuma ima potencijal da je učini poželjnom investicionom destinacijom za brojne aktere u evropskom sektoru baterijskih tehnologija.

Uticaj na životnu sredinu

Koje procene uticaja na životnu sredinu su izvršene?

Kompanija Rio Tinto već više godina radi sa grupom od preko 100 lokalnih i svetskih eksternih stručnjaka na svim aspektima uticaja na životnu sredinu, društvo i upravljanje, uključujući oko 40 univerzitetskih profesora sa više od 10 fakulteta i naučnih institucija. Do sada je završeno 12 studija koje se tiču životne sredine i izvršeno je više od 23.000 bioloških, fizičkih i hemijskih analiza zemljišta, vode, vazduha i buke. Planirano je da nam ove studije posluže kao osnova za izradu Studija o proceni uticaja na životnu sredinu i omogućenam da potpuno razumemo stanje životne srdine pre eventualnog početka rudarskih radova. Izradom temeljnih studija nastojimo da shvatimo i predvidimo kumulativne uticaje potencijalnih budućih operacija tokom vremena kako bismo primenom adekvatnih mera takve uticaje mogli da smanjimo na najmanju meru.

Naziv Studije	Izrađivač Studije/Institucija
Procena uticaja sleganja terena usled rudarskih aktivnosti na životnu sredinu i lokalnu zajednicu	Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
SEVESO Analiza bezbednosti od hemijskih udesa za „Jadar“ Projekat	Petram/SGS
SEVESO studija (II)	Petram/SGS
Izveštaj o analizi stanja dokumentacije (GAP analiza) za potrebe izrade Studije o proceni uticaja projekta na životnu sredinu (dve nezavisne studije)	Rudarsko-geološki fakultet i Mašinski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Izrada modela buke za komponente „Jadar“ Projekta	SGS
Modelovanje kvaliteta vazduha za potrebe „Jadar“ Projekta	Mašinski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Hidrološka Studija reke Jadar u zoni budućeg zahvata za vodosnabdevanje	Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi
„Jadar“ Projekat Studija snabdevanja vodom	Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi
Monitoring voda	Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi
Studija o ispuštanju otpadnih voda	Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi
Hidrotehnička studija – zaštita od poplava i plavne zone u dolini reke Jadar	Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi
Hidrotehnička Studija relokacije reke Korenite	Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi
Prethodna hidrogeološka Studija zaštite izvora kod crkve u selu Gornje Nedeljice	Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Izveštaj o monitoringu zemljišta	Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu
Izveštaj o monitoringu zemljišta (II)	Gradski zavod za javno zdravlje Beograd
Monitoring kvaliteta vazduha	Gradski zavod za javno zdravlje Beograd
Model buke za projekat eksploatacije litijuma i bora „Jadar“	SGS
Izveštaji o nultom stanju biodiverziteta na Projektu „Jadar“	Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu i ERM
Statička geohemijska karakterizacija uzoraka ostataka	SRK consulting
Monitoring buke u životnoj sredini	SGS i Zaštita Beograd

Da li će za rudarske radove biti potrebne velike količine vode?

Na osnovu Prethodne studije izvodljivosti, prosečna potrošnja vode u rudniku procenjuje se na 11,6 litara u sekundi, što znači oko 8,3 litra vode na 1 kg proizvoda. U okviru interne Studije izvodljivosti, trenutno se radi na izradi naprednijeg modela potrošnje vode koji uzima u obzir varijabilnost doticaja vode iz rudnika i vremenskih uslova (padavina) u zavisnosti od godine, kao i moguće uticaje klimatskih promena.

Projekat „Jadar“ osmišljen je tako da se maksimalno uveća korišćenje procesne vode u operacijama i da se na minimum svede ukupna količina vode koju treba prečistiti. Upravljanje vodom bilo bi najsavremenije, sa namenskim postrojenjem za prečišćavanje otpadnih voda od 35 miliona dolara, što bi omogućilo da približno 70% tehničke vode dolazi iz recikliranih izvora ili prečišćene rudničke vode.
Da li će se voda crpeti iz reke Drine, čime se ugrožava lokalno snabdevanje vodom?
Voda za potrebe projekta bi se obezbedila iz tri izvora:

Primarni izvor bi bila voda dobijena prečišćavanjem rudničkih voda nastalih redovnim odvodnjavanjem podzemnog rudnika;

Kao dodatni izvor, koristila bi se voda dobijena sakupljanjem atmosferskih padavina u krugu procesnih i rudarskih prostrojenja;

Voda iz aluvijalnih sedimenata reke Drine – ne iz njenog rečnog toka – koji leže ispod desne obale reke u blizini Lipničkog Šora. Vodozahvat bi se formirao u oblasti koja nije pogodna kao izvor vode za piće. Voda iz aluvijona Drine bi se koristila kao dopunski izvor za snabdevanje samo onda kada nema dovoljno podzemne vode iz rudnika ili kada nema dovoljno padavina.
Šta će se desiti sa vodom koja se ne koristi ponovo u rudniku?

Sve količine vode koje se ne koriste ponovo prečišćavale bi se u najsavremenijem postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda pre nego što bi se ispustile u reku kako bi se zadovoljili strogi standardi u oblasti zaštite životne sredine. Postrojenje bi prerađivalo vodu u skladu sa standardom Klase II - istog kvaliteta kao reke Drina i Jadar - koristeći moderne i efikasne tehnologije, pre svega ultrafiltraciju pomoću reversne osmoze i jonske razmene. Količina vode koja utiče u reku iz postrojenja za prečišćavanje bila relativno mala u poređenju sa ukupnim protokom reke: protok reke Jadar je u proseku 300 puta veći nego što bi bio dotok iz postrojenja za otpadne vode Jadar.
Koju količinu otpada će rudnik proizvesti?

Procenjuje se da bi rudnik tokom svog životnog veka proizveo 57 miliona tona otpada. Poređenja radi, najveći rudnik na Balkanu ima oko 150 miliona tona odloženog otpada. Sa svim otpadom bi se pažljivo rukovalo u skladu sa zakonskim propisima Republike Srbije i uredbama Evropske unije. Naučnici iz oblasti zaštite životne sredine bili bi prisutni na lokaciji, i blisko bi sarađivali sa našim inženjerima za bezbednost procesa i postrojenja, stručnjacima za upravljanje vodom i otpadom i drugima kako bi upravljali sistemima i zaštitili lokalnu životnu sredinu.
Koja vrsta otpada će se proizvoditi i kako će biti sortirana?
Rudnik Jadar i postrojenje za preradu proizvodili bi dve vrste otpada:

Rudarski otpad iz podzemnog rudnika, i

Industrijski otpad koji nastaje preradom jadarita.

Prerada minerala obuhvatala bi drobljenje i vlažno odvajanje, bez flotacije i bez stvaranja muljevitog, tečnog otpada koji bi zahtevao skladištenje u jalovišnim branama. Otpad koji bi se dobijao preradom rude Jadarita bio bi suvi otpad, najsličniji vlažnoj zemlji. Suvi otpad nastajao bi filtriranjem pod pritiskom, a zatim delimičnim sušenjem čime bi se vlaga smanjila na optimalan nivo za bezbedan transport, i sabijanje na stabilnom odlagalištu otpada (slično zemljanom nasipu). Približno 50% otpada koristilo bi se za zapunjavanje podzemnog kopa nakon što bi se rudarsko iskopavanje u pojedinim podzemnim oblastima završilo.
Zar otpad ne sadrži visok nivo toksičnih materija koje bi mogle naneti štetu životnoj sredini?

Sa svim otpadom rukovalo bi se pažljivo u skladu sa lokalnim i evropskim standardima. Sistem skladištenja otpada uključivao bi najsavremeniji sistem za praćenje kvaliteta vazduha, vode i zemljišta kako bi se osiguralo da su potencijalni uticaji na životnu sredinu svedeni na minimum.

Preduzeli bismo niz mera, kao što su postavljanje obloga za sprečavanje izlučivanja, detektovanje curenja i monitoring podzemnih voda, upotreba auto-cisterni za vodu kako bi se smanjila količina prašine, sabijanje površine deponije, monitoring vremenskih prilika i emisije čvrstih čestica i postepeno zatvaranje deponije postavljanjem prekrivnog sloja.
Da li će sumpor-dioksid proizveden u postrojenju za preradu „spržiti“ obližnje šume?

Ne. Svojstva jadarita, u kombinaciji sa tehnološkim inovacijama, podrazumevaju da bi se ruda prerađivala na temperaturi od 90⁰C. Pošto je sumporna kiselina stabilna na temperaturi manjoj od 100⁰C ovaj proces ne bi doveo do stvaranja sumpor-dioksida. Pored toga, postrojenje za preradu uključivalo bi tehnologiju, kao što su skruberi, kojima se uklanjaju gasovi nastali tokom prerade.
Zar ne postoji postoji rizik da će iskopavanje prouzrokovati masovno sleganje i klizišta okolnih brda?

Projekat rudnika uključuje dve ključne mere zaštite kako bi se smanjilo sleganje površine: zapuna rudnih šupljina (korišćenjem materijala napravljenog od cementa, stena i minerala); formiranje zaštitnih stubova od neotkopane stenske mase i ojačavanje podzemnih armiranim cementomi. Na osnovu projekta rudnika, procene dobijene modelovanjem pokazuju da bi sleganje površine na samoj površini rudnika iznosilo do najviše 40 cm, dok bi u perfirenim zonama projekta sleganje moglo da iznosi do najviše 15 cm. Tokom ovog modelovanja nije utvrđen rizik od klizišta.
Šta će biti ako dođe do velike poplave?

Rudnik će biti projektovan tako da izdrži poplave verovatnoće povratnog perioda od 10000 godina. To daleko premašuje standarde projektovanja koji se zahtevaju lokalnim zakonom, koji se zasnivaju na verovatnoći povratnog perioda poplave od 100 godina.
Da li će projekat koristiti obnovljive izvore električne energije ili fosilna goriva?

Projekat „Jadar“ predviđa nabavku zelene energije isključivo iz sertifikovanih obnovljivih izvora (to jest energije koja ima garanciju porekla u okviru koji je naveden u standardima Udruženje institucija za izdavanje garancije porekla, a koje u Srbiji sprovodi EMS).

Socijalni uticaji

Koliko će domaćinstava biti preseljeno za razvoj projekta?
Postoje 52 stalno naseljena stambena objekta na području projekta čije bi preseljenje potencijalno bilo potrebno, i još 293 vlasnika zemljišta na čije bi zemljište mogao da utiče. Kompanija Rio Tinto je posvećena pregovorima koji se sprovode na transparentan, osetljiv i pošten način. Otkako je započeo program dobrovoljnog otkupa zemljišta, primenjen je opsežan proces konsultacija i angažovanja putem sastanaka licem u lice i održavanjem informativnih dana u okviru zajednice. Cilj je da vlasnici zemljišta imaju isti ili bolji kvalitet života i rada u odnosu na onaj koji su imali pre preseljenja. Posebno se razmatraju uticaji na sredstva za život, ranjive grupe, kao i podrška tranziciji.

Svakom obuhvaćenom domaćinstvu pružena je podrška u izrađivanju prilagođenog plana u vezi sa ovim promenama, uključujući:

Selektivna podrška za zamenu poljoprivrednog zemljišta za one koji imaju poteškoća u obezbeđivanju takvog zemljišta;

Podrška u modernizaciji poljoprivredne opreme;

Obuka i obrazovanje kako bi se povećala mogućnost zaposlenja;

Podrška malim preduzećima, uključujući određivanje prioriteta u procesu upravljanja planom nabavke projekta.

Takođe se pruža podrška projektima na nivou zajednice koji se fokusiraju na razvoj poljoprivrede, lokalnih institucija za obuku i poboljšanje infrastrukture zajednice.
Na koji način je lokalna zajednica informisana o planovima projekta?

Kompanija Rio Tinto deo zajednice više od 20 godina. Ova saradnja je ostvarena putem javnih prezentacija, uspostavljanja informativnih centara u Loznici i Brezjaku, događaja u informativnim centrima koji su se fokusirali na određene aspekte projekta, te redovnih sastanaka zajednice. Članovi zajednice takođe bi imali priliku da daju povratne informacije o predloženom projektu kroz postupak Procene uticaja na životnu sredinu, kao i kroz redovne aktivnosti javne rasprave u zajednici.
Da li će energija koju koristi rudnik destabilizovati lokalno snabdevanje?

Nivo godišnje potrošnje električne energije rudnika Jadar među industrijskim potrošačima u Srbiji kretala bi se od niskog do srednjeg nivoa. Rudnik bi se snabdevao električnom energijom preko regionalne visokonaponske mreže (kojom upravlja EMS), dok se napajanje električnom energijom okolnih lokalnih zajednica vrši preko lokalne niskonaponske mreže (kojom upravlja EPS). To su dve zasebne mreže. U slučaju dalje realizacije projekta kompanija Rio Tinto finansirala bi objekte visokog napona za povezivanje i distributivni sistem koji bi postali deo EMS mreže, uključujući 2,5 kilometra dalekovoda do lokacije projekta.
Kakav će biti uticaj na lokalni saobraćaj?

Završena je studija upravljanja saobraćajem, sa posebnim naglaskom na bezbednost na lokalnim putevima koja je u vezi sa povećanim prometom saobraćaja koji nastaje radom rudnika. Model je izrađen u koordinaciji s vodećom međunarodnom konsultantskom kućom „Deutsche Bahn Engineering“ i Saobraćajnim fakultetom. Identifikovana su potencijalna uska grla na deonicama puteva i opcije za zaobilazne puteve. Studije o železničkom saobraćaju su takođe sprovedene u cilju prebacivanja što većeg broja kamionskog prevoza u železnicu. Oformljen je iskusan tim kako bi analizirao rute za prevoz i preporučio železničke opcije da bi se smanjio uticaj na lokalnu zajednicu i poboljšala bezbednost železnice.
Ko će imati najviše koristi od mogućnosti zapošljavanja na projektu „Jadar“?
Cilj je da 90% zaposlenih na projektu „Jadar“ budu srpski radnici. Procenjuje se da će otprilike dve trećine svih poslova biti poslovi visokokvalifikovanih operatera i vršilaca poslova održavanja, uz pomoć složene, tehnološki napredne opreme kako u podzemnom rudniku, tako i u pogonu za preradu. U rudniku Jadar takođe bi nam bili potrebni:

Zanatlije poput električara, zavarivača i izrađivača metalnih delova;

Tehnički specijalisti u oblastima kao što su prerada, metalurgija, elektrotehnika, mašinstvo, automatizacija i geotehnički inženjering; nauka o podacima; hidrologija; geologija; geodezija; računovodstvo; upravljanje ljudskim resursima i upravljanje imovinom;

Poslovođe i vođe timova.

Projekat „Jadar“ nudi mnoštvo mogućnosti lokalnom stanovništvu, podjednako u smislu razvoja veština i zapošljavanja. Kompanija Rio Tinto izrađuje planove zapošljavanja i obuka, i istražuje mogućnosti za sklapanje partnerstva sa srednjim školama, univerzitetima i tehničkim fakultetima.

Dalji koraci

Šta su dalji koraci u razvoju projekta?

Rio Tinto ostaje posvećen bezbednom, odgovornom i održivom razvoju materijala neophodnih za zelenu tranziciju. Takođe i dalje verujemo da projekat Jadar može doprineti unapređenju ekosistema lanca snabdevanja električnim vozilima u Srbiji. Kao što smo javno objavili, sa svim zainteresovanim stranama istražujemo opcije kako da ovu priliku na svetskom nivou unapredimo do najviših ekoloških standarda.

Odgovori na pitanja zainteresovanih strana

Vaše dozvole za PPPPN su otkazane, zašto Rio Tinto i dalje posluje u Srbiji?

Verujemo da Projekat „Jadar“ ima potencijal da bude prvoklasan projekat koji bi mogao da podrži razvoj drugih budućih industrija u Srbiji i da deluje kao katalizator za desetine hiljada radnih mesta za sadašnje i buduće generacije.

Svesni smo zabrinutosti koje su izneli stanovnici Srbije. Radimo na tome da se nedoumice lokalne zajednice reše u potpunosti i transparetno. Svim srcem verujemo da je ovaj projekat u najboljem interesu stanovnika Srbije – ne samo u ovom trenutku, već i za naraštaje koji dolaze.

Takođe, mi smo vlasnik zemljišta i poslodavac i imamo obaveze prema zajednici i dobavljačima. Nastavićemo da poštujemo svoje obaveze, koje nisu u vezi niti u suprotnosti sa odlukom Vlade Republike Srbije da stavi van snage Prostorni plan područja posebne namene za Projekat „Jadar“.
Zašto Rio Tinto još uvek kupuje zemljište u Loznici?

Rio Tinto završava proces otkupa zemljišta za koje su pregovori započeti pre nego što je Prostorni plan područja posebne namene za Projekat „Jadar“ stavljen van snage u januaru 2022. godine. Ne sprovode se aktivnosti u vezi sa procesom otkupa novog zemljišta
Ovaj Projekat će imati negativan uticaj na životnu sredinu. Kako će Rio Tinto ublažiti uticaj na životnu sredinu u Loznici?

Svesni smo zabrinutosti stanovnika Srbije u vezi sa potencijalnim uticajem Projekta na vazduh, vodu, otpad, zemljište i biodiverzitet. Radimo na njihovom rešavanju i uvek smo na raspolaganju da saslušamo zainteresovane strane i otvoreno komuniciramo o našoj kompaniji i predlozima.

Otvoreni smo za svaku priliku da se uključimo u diskusiju o nedoumicama u vezi sa biodiverzitetom i drugim potencijalnim uticajima. U javnosti ima i bilo je mnogo dezinformacija koje su stajale na putu dijalogu koji bi bio potkrepljen činjenicama. Na primer, važno je znati da je predloženi projekat podzemni rudnik, a ne otvoreni kop, za razliku od mnogih drugih litijumskih operacija i projekata širom sveta. Projekat „Jadar“ bi koristio najsavremenije tehnike prerade, zahvaljujući čemu bi se iskopavanje i prerada litijuma vršili na održiv i bezbedan način.

Projekat ima ogroman ekonomski potencijal za Srbiju, ali to ne znači da bi se razvio po cenu narušavanja životne sredine i poljoprivrede regiona.

Ukoliko želite da saznate više o tome kako planiramo da smanjimo potencijalni uticaj na biodiverzitet, vodu, kvalitet vazduha i kako bismo upravljali otpadom, više informacija možete naći na našoj internet stranici www.riotintoserbia.com.
Koje studije su urađene kada je reč o analizi uzoraka tla za potrebe Projekta „Jadar“

Za procenu nultog stanja zemljišta pre realizacije Projekta „Jadar“, Gradski zavod za javno zdravlje Beograd je izradio plan monitoringa na osnovu koga su tokom 2020. godine sprovedeni uzorkovanje zemljišta i analize i izrađene su dve studije.

Pedološka studija, izrađena od strane Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Cilj ove studije bio je utvrđivanje pedoloških i fizičko-hemijskih svojstava zemljišta i definisala je: tipove zemljišta, vodopropustljivost, rastresitost, sadržaj humusa i drugih parametara. Za ove potrebe izvršeno je uzorkovanje na 161 profilu i poluprofilu zemljišta.

Završni izveštaj o ispitivanju zemljišta, izrađen od strane Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

Uzorci tla su analizirani na prisustvo relevantnih polutanata, prema važećoj nacionalnoj regulativi iz oblasti zaštite zemljišta. Utvrđivanje prisustva polutanata u zemljištu izvršeno je analizom 155 kompozitnih ili pojedinačnih uzoraka, sa različitih dubina (od 10 do 200 cm) sa 71 lokacije.

Ugovori sa Gradskim zavodom za javno zdravlje Beograd i Poljoprivrednim fakultetom iz Beograda, zaključeni su pre početka radova, u 2020. godini.

Radni nacrti studija o proceni uticaja na životnu sredinu

Zbog čega sada objavljujete radne nacrte studija o proceni uticaja na životnu sredinu?

Radne nacrte studija objavljujemo kako bi smo podstakli javnu diskusiju o potencijalnim uticajima Projekta „Jadar“ na životnu sredinu zasnovanu na činjenicama. Time želimo da pokažemo spremnost za otvorenu komunikaciju. Svi komentari i sugestije koji bi mogli da nam pomognu da se predložene mere za uklanjanje i ublažavanje uticaja dalje unaprede su dobrodošli.
Da li radni nacrti studija mogu da tačno prikažu moguće uticaje Projekta na životnu sredinu?

Radni nacrti studija su dovoljno kompletni da tačno opisuju prirodu i obim potencijalnih uticaja Projekta „Jadar“ na životnu sredinu. Oni takođe prikazuju do sad predviđene mere zaštite. Na osnovu nalaza predstavljenih u radnim nacrtima, a kroz javnu diskusiju, takođe možemo da utvrdimo gde postoje mogućnosti da se poboljšaju tehnička rešenja i uvedu dodatne mere zaštite od potencijalnih uticaja.

Upravo zato, važno nam je da dobijemo konkretne komentare i predloge zasnovane na činjenicama i realističnim viđenjima rizika. Važno je istaći da se radni nacrti studija mogu sagledati na celovit način samo ako se svi prepoznati mogući uticaji posmatraju zajedno sa merama za njihovo uklanjanje i ublažavanje, a ne odvojeno od njih.
Zbog čega se kompanija odlučila da razvije tri različite studije umesto jedne objedinjene?
„Jadar“ je složen projekat koji osim podzemnog rudnika obuhvata postrojenje za preradu rude na površini kao i deponiju za odlaganje industrijskog otpada koji nastaje preradom rude. Projekat bi se zato razvijao u fazama. Razvoj različitih delova Projekta odvijao bi se na osnovu različitih zakona (Zakon o rudarstvu i Zakon o planiranju i izgradnji), odnosno za ishodovanje dozvola nadležna su različita ministarstva.

Zbog toga, za potrebe Projekta „Jadar“ planirana je izrada tri glavne međusobno povezane studije o proceni uticaja na životnu sredinu:

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu podzemnog rudnika,

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu postrojenja za preradu rude i

Studija o proceni uticaja deponije industrijskog otpada na životnu sredinu.

Iako odvojene, svaka od tri planirane studije bi sadržale i prikaz kumulativnih uticaja celokupnog projekta. Cilj nam je da javnosti u Srbiji jasno prikažemo ukupne moguće uticaje Projekta „Jadar“ na životnu sredinu.
Šta su glavni nedostaci u predstavljenim radnim nacrtima studija o proceni uticaja na životnu sredinu?

Radni nacrti studija o proceni uticaja na životnu sredinu su preliminarni dokumenti čija je svrha da na objektivan način informišu javnost o svim mogućim uticajima projekta na životnu sredinu koji su do sada identifikovani. Radni nacrti studija za podzemni rudnik i postrojenje za preradu rude su u načelu detaljno razrađeni, dok je radni nacrt studije o proceni uticaija deponije industrijskog otpada manje detaljan zbog nedostatka terenskih podataka koje nismo mogli da prikupimo u odsustvu neophodnih dozvola. Podaci u tri radna nacrta studija variraju zbog različitih vremenskih perioda njihove izrade i činjenice da su tehnička rešenja uporedo bila poboljšavana.

Ukoliko bi se realizacija Projekta nastavila, i ako bi bile ishodovane neophodne dozvole, podaci u radnim nacrtima studija bili bi ažurirani na osnovu terenskog rada, a sva tri dokumenta bila bi usklađena kako bi se osigurala konzistentnost informacija. To se primarno odnosi na radni nacrt studije o proceni uticaja deponije industrijskog otpada na životnu sredinu.

Zahvaljujući detaljnom pripremnom radu i primeni unapređenih tehničkih rešenja, radni nacrti sve tri studije sadrže veliku količinu tačnih podataka o mogućim uticajima i merama za njihovo uklanjanje i ublažavanje. Da bi se dobila potpuna slika, potencijalne uticaje na životnu sredinu trebalo bi razmatrati u kombinaciji sa predloženim merama za njihovo otklanjanje i ublažavanje, umesto da ih posmatramo izolovano.
Zašto se razlikuju podaci o istim stvarima u tri radna nacrta studija?

Podaci u radnim nacrtima studija variraju zbog različitih vremenskih perioda njihove izrade. Kroz godine smo radili na unapređenju tehnoloških rešenja kako bismo umanjili negativne uticaje na životnu sredinu i društvenu zajednicu. Dok su radni nacrti studija napredovali, integrisali smo nova rešenja i najsvežije podatke. Iako se podaci razlikuju, svaki od radnih nacrta sadrži detaljne informacije o potencijalnim uticajima i merama za njihovo ublažavanje. Važno je sagledati sve aspekte u celosti kako bi se potpuno razumeli rizici i načini za njihovo umanjivanje. Ukoliko bi se realizacija Projekta nastavila, i ako bi bile ishodovane neophodne dozvole, podaci u radnim nacrtima studija bili bi ažurirani na osnovu terenskog rada, a sva tri dokumenta bila bi usklađena kako bi se osigurala konzistentnost informacija.
Kada i pod kojim pretpostavkama javnost može da očekuje konačne studije procene uticaja na životnu sredinu?

Da bi kompanija bila u prilici da kroz redovni zakonski postupak predstavi konačne verzije studija bilo bi neophodno da Prostorni plan područja posebne namene za Projekat „Jadar“ bude vraćen na snagu. Nakon toga, državni organi trebalo bi da utvrde obim i sadržaj za svaku od tri studije, po čemu bi kompanija imala rok od najviše 12 meseci da studije ažurira, završi i uputi u redovnu proceduru koja podrazumeva javni uvid. Završetak i odobravanje konačnih studija nisu mogući bez neophodnih uslova, precizno utvrđenog obima i sadržaja i javnog uvida u finalna dokumenta.
Zašto su predstavljene mere ublažavanja a ne sprečavanja?

Izvođenje velikih infrastrukturnih projekata može uticati na ljude, životnu sredinu, zdravlje i živi svet u okolini. Kada god neki uticaji mogu da se spreče primenjuju se mere za sprečavanje, kao što je na primer izbegavanje staništa zaštićenih vrsta. Kad uticaje nije moguće sprečiti, primenjuju se mere ublažavanja, kako bi uticaji bili što manji i u okvirima zakonom propisanih graničnih vrednosti.
Da li su radni nacrti studija procene o uticajima na životnu sredinu objektivni i sprovedeni bez uticaja na lica i institucije koje su učestvovali u njihovoj izradi?

Kompanija Rio Sava ima obavezu da finansira izradu studija o proceni uticaja na životnu sredinu, što je usklađeno sa propisima Srbije i Evropske unije. Ovo odgovara opšteprihvaćenoj svetskoj praksi, ali to ne daje pravo uticaja na preporuke ili analize angažovanih stručnjaka. Nalazi studija nužno podležu stručnoj reviziji i javnom uvidu.
Ko će biti odgovoran da garantuje da se mere zaštite poštuju?

Kompanija je odgovorna za primenu mera zaštite životne sredine. Svi podaci o uticaju na životnu sredinu bili bi javno objavljeni na internet stranici kompanije, što je praksa koju Rio Tinto primenjuje kada je reč o drugim operacijama u svetu. Pored toga, nadležne državne institucije bi vršile zakonski nadzor rada kompanije.

Poslovna uspešnost Projekta zavisi od primene najviših standarda zaštite životne sredine. Potencijalni kupci i Evropska unija (EU) ne žele da kupuju sirovine koje bi bile dobijene uz štetni uticaj na prirodu. Zato je snabdevanje auto industrije litijumom podvrgnuto najstrožim eksternim proverama koje obuhvataju detaljnu analizu mera koje proizvođač primenjuje kako bi sprečio štetne uticaje na okolinu. Svi vodeći proizvođači automobila prihvatili su ovaj pristup i zato će za rudnike postati nemoguće da prodaju sirovine na bazi litijuma ako u proizvodnji nisu ispoštovani najviši standardi EU za zaštitu životne sredine. Najveće automobilske kompanije koje posluju na tržištu EU, uključujući BMV, Folksvagen, Tojotu, Volvo, Hondu, Mercedes i Volvo deluju jednistveno prema snadbedvačima. Snabdevači koji žele da plasiraju robu tim proizvođačima automobila formalno moraju da ispune očekivanja u pogledu ljudskih prava, uticaja na životnu sredinu, radnih uslova, etičnog poslovanja i odgovornog upravljanja lancem snabdevanja. Kako bi kontrolisale da se to u praksi dešava, evropske auto kompanije svake dve godine sprovode nadzor nad snabdevačima. To znači da svaki vid nezakonitog i neetičkog ponašanja, negativnog uticaja na životnu sredinu ili kršenja propisa od strane rudarske kompanije može da dovede do gubitka pristupa tržištu.

Tome doprinosi regulativa EU. Od 1. februara 2027. godine svaka industrijska baterija i baterija za električno vozilo u prodaji u EU moraće da poseduje „pasoš baterije“. To bi bio digitalni sertifikat koji bi omogućio kupcima da provere poreklo materijala korišćenih u procesu proizvodnje baterije. Među tim informacijama, takođe moraju da se nađu podaci koji bi pokazali da li je sirovina korišćena u izradi baterije dobijena na odgovoran način. Evropska unija je 15. marta 2024. godine usvojila i Direktivu o dužnoj pažnji korporacija u pogledu održivosti (Corporate sustainability due diligence directive – CSDDD). Direktiva jasno ističe da se posebna pažnja poklanja snabdevanju kritičnim mineralima. Počev od 1. januara 2029. godine svi evropski proizvođači automobila moraće da dokažu da u njihovim lancima snabdevanja nije došlo do nedozvoljenog narušavanja životne sredine i ljudskih prava. Ista pravila važila bi i za ne-evropske rudarske kompanije koje bi želele da plasiraju robu na evropska tržišta. Pored toga što bi kršenje ove direktive ograničilo pristup tržištu, svaka kompanija koja bi je kršila ujedno bi bila izložena izuzetno visokim kaznama koje ne bi bile niže od 5% ukupnog prometa koji kompanija napravi u čitavom svetu.
Na koji način bi lokalna zajednica kontrolisala rad kompanije?

Lokalna zajednica bi takođe učestvovala u nadzoru, birajući nezavisne stručnjake koji bi proveravali primenu mera zaštite od strane kompanije. Troškove nadzora snosila bi kompanija, a lokalna zajednica bi imala uvid u proces kako bi osigurala da se sve planirane mere zaštite sprovode. Ovo je praksa koju uspešno primenjujemo u našim operacijama i podrazumeva da lokalna zajednica odabere nezavisnu laboratoriju ili grupu stručnjaka (iz Srbije ili inostranstva) koja bi u njeno ime kontrolisala da li Projekat „Jadar“ ispunjava ono što je obećano. U slučaju da se utvrde bilo kakva odstupanja, kompanija bi preduzela hitne mere da bi osigurala potpunu usklađenost sa zakonskim zahtevima.

Pored toga, kompanija je spremna da podrži i uspstavljanje nezavisnog ekspertskog nadzornog odbora koji bi činili domaći i međunarodni stručnjaci koji bi kontrolisali i usmeravali napore da se tokom rada Projekta svi uticaji na životnu sredinu svedu na najmanju moguću meru u svim fazama životnog veka rudnika (od izgradnje do zatvaranja).