Уколико се реализује, „Јадар“ ће производити литијум-карбонат квалитета погодног за израду батерија за електричне аутомобиле и батерија за складиштење енергије из обновљивих извора. Поред тога „Јадар“ би производио и борате који се користе у развоју опреме за обновљиве изворе енергије као што су соларни панели и ветротурбине.
Предложени развој пројекта обухвата изградњу подземног рудника са припадајућом инфраструктуром и опремом, укључујући камионе на електрични погон, као и фабрику за прераду руде за производњу литијум-карбоната квалитета за израду батерија.
Уколико пројекат добије сва потребна одобрења и дозволе, у пуном обиму производње. „Јадар“ ће годишње производити око 58.000 тона литијум карбоната, 286.000 тона борне киселине и 255.000 тона натријум сулфата[1], што ће поставити Рио Тинто међу првих десет произвођача литијума на свету. Према овим подацима „Јадар“ би током очекиваног животног века рудника у трајању од 40 година произвео 2,3 милиона тона литијум-карбоната.
Лежиште „Јадар“ садржи висококвалитетни састав бора и литијума, захваљујући чему може да подржи дугорочне производне активности са потенцијалом да литијумом снабдева читав ланац набавке електричних возила током више деценија. Пројекат у Србији развија и њиме управља Rio Sava Exploration д.о.о. ћерка фирма компаније Рио Тинто, регистрована у Србији 2001. године са лиценцом за извођење геолошких истраживања.
[1] Овај производни циљ је претходно наведен за количину од 55.000 тона литијум- карбоната квалитета погодног за батерије у оквиру објаве аустралијске берзе АСX од 10. децембра 2020. године, а у склопу објаве рудних резерви и ажурирање процене минералних ресурса за Пројекат „Јадар“. Све материјалне претпоставке које подржавају ове производне циљеве су и даље на снази и нису се значајно промениле.
Тренутни статус пројекта
Рио Тинто поздравља доношење Уредбе Владе Србије о примени уредбе о утврђивању просторног плана подручја посебне намене за реализацију пројекта експлоатације и прераде минерала јадарита „Јадар“. Пројекат „Јадар“ ће морати да испуни строге стандарде животне средине у складу са прописима Србије и Европске уније, што укључује и наставак развоја пројекта у правном смислу, даљи рад на изради Студије о процени утицаја на животну средину, јавни увид и исходовање неопходних дозвола и одобрења и пре саме реализације пројекта.
Верујемо да Пројекат „Јадар“ има потенцијал да постане ресурс литијума и бората светског ранга и наставићемо да подржавамо дијалог заснован на чињеницама са свим заинтересованим странама о предностима пројекта. Пројекат „Јадар“ може да подстакне развој ширег ланца вредности за производњу електричних возила, креирајући хиљаде нових, високо плаћених и високо квалификованих радних места у Србији за генерације које долазе, уз поштовање највиших стандарда заштите животне средине.
У јулу 2021. године, определили смо 2,3 милијарде евра за реализацију пројекта у Србији, под условом да добије сва неопходна одобрења, дозволе и лиценце, уз сталну сарадњу са локалном заједницом, Владом Републике Србије и цивилним сектором.
Посвећени смо сарадњи са свим заинтересованим странама, укључујући њихово информисање о свим аспектима пројекта. Верујемо да је јавни дијалог заснован на чињеницама неопходан како би се размотриле све опције у вези са даљим развојем пројекта.
Сарађивали смо са преко 100 домаћих и међународних стручњака и институција на изради Студије претходне изводљивости, Студије изводљивости и Студијама о процени утицаја на животну средину. Само неке од њих су Машински факултет Универзитета у Београду, Институт за водопривреду „Јарослав Черни“ АД, Рударско-геолошки факултет Универзитета у Београду, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ Универзитета у Београду, Пољопривредни факултет Универзитета у Београду, Институт за јавно здравље Београд, као и многи други. Сви прикупљени подаци и анализе се прописно чувају и подлежу ревизији пред надлежним институцијама у оквиру строго дефинисаних процедура.
Преглед активности Пројекта „Јадар“
Мисија и визија
„Јадар“ је лежиште светске класе, и наша стратегија је да предложени подземни рудник реализујемо на безбедан и одржив начин, у сарадњи са Владом Републике Србије, локалним заједницама и свим заинтересованим странама. Наш циљ је да развијемо успешне индустријско-производне активности, и позиционирамо Србију као европско чвориште зелене енергије.
Наша стратегија
Наша стратегија је да Пројекат „Јадар“ развијемо безбедно и на одржив начин, у сарадњи са Владом Републике Србије, локалним заједницама и свим заинтересованим странама. Наш циљ је да развијемо успешне индустријско-производне активности и креирамо дугорочну добробит за Србију, локалну заједницу, нашу компанију и купце.
Ми слушамо шта наше заинтересоване стране говоре, и дајемо све од себе да јасно и отворено комуницирамо и делимо чињенице о свим добрим странама и потенцијалним ризицима, као и о начинима и решењима како је могуће њима управљати. Још увек немамо све одговоре, и кроз рад на изради Студије изводљивости и Студија о процени утицаја на животну средину ми учимо. Израђујући студије ми проналазимо начине како предложена решења можемо да унапредимо.
Безбедност на првом месту
Свесни смо да постоји одређена забринутост унутар локалне заједнице о томе какви ће бити услови рада у планираном подземном руднику. Очување безбедности и здравља запослених и заједнице је наш приоритет, и ми посвећено радимо да створимо безбедно радно окружење, без повреда на раду.
Сва предложена решења планирамо и пројектујемо тако да створимо безбедно радно окружење са јасним мерама контроле и руковођења ризицима. Сам рудник и процесно постројење пројектовани су у складу са прописима Републике Србије и регулативом ЕУ. Рад у индустријском постројењу биће спроведен уз поштовање стандарда и прописа Републике Србије, као и у складу са процедурама Рио Тинта.
Радићемо на развоју различитих програма обуке за јединствене вештине које ће бити потребне, користећи најновије методе и опрему, укључујући симулаторе виртуелне стварности. Сви запослени ће претходно проћи обуку и сертификовати се при приступу подземном руднику.
Рудник ће користити најмодерније методе и најбољу технологију ради заштите здравља и безбедности наших подземних тимова, укључујући:
- Аутоматизацију и даљинско управљање: Даљинско управљање делом подземне флоте како би се запослени удаљили са свих ризичних послова и опасности;
- Вентилацију: Дизајн рудника са подземном експлоатацијом укључује вентилацију са интегрисаним системом хлађења и грејања, како би се ублажиле промене температуре и осигурала оптимална температура за рад. Систем ће одржавати максималну температуру испод међународне стандардне праксе од 27-28ºC максималне температуре „мокрог термометра“, јер прописи Републике Србије захтевају строжу и мању радну температуру. Ово ће се пратити путем мреже сензора за квалитет ваздуха;
- Електрична возила: Скоро сва возила која ће се користити у руднику ће бити електрична. Ово не само што смањује емисије угљен-диоксида, него и унапређује квалитет ваздуха у подземном радном окружењу. Друге погодности обухватају безбедност, нижу температуру и мање вибрација.
Више од 2 милиона безбедних радних сати
Закључно са мајем 2023. године, забележили смо преко 5 година без повреда на раду са изгубљеним радним временом.
Кључне активности у развоју пројекта
-
Геолошка истраживања лежишта и тестирање минерала у пилот постројењу
Од открића лежишта и почетка геолошких истраживања 2004. године, у лиценцираним подручјима „Јадар“ и „Коренита“ извршено је бушење више од 400 бушотина различитих пречника и прикупљено више од 200 км језгра за узорковање и анализу. То је, између осталог, омогућило и спровођење више од 2.000 тестова у пилот постројењу за прераду минералне сировине у нашем Технолошком центру у Бундори, у Мелбурну у Аустралији. Током геолошких истраживања наш тим је користио најбољу доступну технологију и иновативне методологије за израду детаљног модела рудног тела, што је омогућило да пројекат напредује кроз различите фазе одобрења.
-
Студија о претходној изводљивости пројекта
Током ово фазе развоја наши домаћи и међународни стручњаци из различитих области процењивали су техничку одрживост и економску исплативост пројекта. То је укљлучивало и рад на комплетирању студија о познавању рудног тела, тестирање нових метода искоришћености и прераде минерала, спровођење студија о различитим решењима и компромисима за подземно рударење, као и сарадњу са локалним стручњацима на спровођењу еколошких и социо-економских анализа. Све ово је поставило добар темељ за ефикасан и одговоран развој пројекта.
-
Просторни план подручја посебне намене за развој лежишта „Јадар“
Просторни планови подручја посебне намене (ППППН) регулишу планирање и развој пројеката и инфраструктуре као што је Пројекат „Јадар“, и придржавају се строгих смерница и стандарда који су дефинисани Законом о планирању и изградњи Републике Србије.
Локална заједница је имала увид у ППППН у оквиру процеса јавног увида и ради јавне расправе, што је у складу са законском регулативом. Период јавног увида трајао је месец дана, од новембра до децембра 2019. године. Ово је укључивало јавне презентације 11. децембра 2019. године у Лозници и Брезјаку. Такође су штампани примерци ППППН били доступни свим заинтересованим грађанима у нашим Информативним центрима у Лозници и Брезјаку.
-
Студија изводљивости и Студије о процени утицаја на животну средину
Пре доношења одлуке о обустави ППППН, планиран је рад на изради Студија о процени утицаја на животну средину за предложени подземни рудник, постројење за прераду, као и за решење управљања отпадом. Студије о процени утицаја на животну средину нам помажу да добијемо свеобухватну слику о животној средини пре почетка рударских активности, као и да идентификујемо потенцијалне утицаје, укључујући кумулативне утицаје, и мере за њихово ублажавање.
Сарађујемо са преко 100 стручњака у Србији, укључујући 40 професора Универзитета у Београду, како бисмо утврдили потенцијалне утицаје пројекта на животну средину, као и којим мерама је могуће да те утицаје контролшемо и ублажимо.
Наш тренутни фокус је:
- Унапређење инжењерских решења, пројектовање и израда техничке документације;
- Прибављање потребних дозвола;
- Завршетак Студија о процени утицаја на животну средину;
- Спровођење програма откупа земљишта;
- Да пројекат развијамо у сарадњи са Владом Републике Србије, локалном заједницом и свим заинтересованим странама.
-
Јавна расправа
Оног тренутка када Студија изводљивости и Студије о процени утицаја на животну средину буду завршене, све Студије о процени утицаја на животну средину биће доступне јавности током периода јавног увида и расправе.
-
Почетак изградње
Тек након добијања свих потребних дозвола и одобрења је могуће почети активности изградње.
Приказ предложеног комплекса „Јадар“.
- Водосабирник вода са одлагалишта отпадног стенског материјала
- Водосабирник атмосферских вода са надземног дела рудника
- Одлагалиште отпадног стенског материјала
- Водосабирник процесне воде
- Постројење за пречшћавање вода
- Постројење за прераду
- Извозно окно
- Вентилационо окно
- Звучне баријере
- Водосабирник атмосферских вода из зоне постројења за прераду
- Главни улаз
- Улаз у област рудника
- Улаз у постројење за прераду (северни улаз)
- Постројење за сушење и управљање остатком из процеса прераде
- Постројење за прераду - административна зграда
- Административна зграда рудника
- Депо рудничког материјала
- Железнички индустријски колосек
Приказ предложеног комплекса „Јадар“ након затварања.
- Постројење за пречшћавање вода
Коначно решење развиће се у складу са свим прописима и консултацијама са локалном заједницом.