Najčešća pitanja i odgovori o projektu

Jadarit je novi mineral koji sadrži litijum i bor, a otkrili su ga geolozi kompanije Rio Tinto 2004. godine u blizini Loznice, u dolini reke Jadar u zapadnoj Srbiji, oko 160 kilometara od prestonice Beograd. Ovo visokokvalitetno veliko ležište predstavlja dodatak velikog potencijala za svetsku ponudu materijala za tehnologije sa niskim emisijama ugljenika, kao što su baterije koje se koriste u električnim vozilima i skladištenje energije iz obnovljivih izvora. Kompanija Rio Tinto želi da započne podzemne radove s ciljem eksploatacije ovog ležišta, a trenutno radi na dobijanju potrebnih odobrenja regulatornih organa i onih koja se tiču zaštite životne sredine radi dobijanja dozvole za početak tih radova. Kompanija „Rio Sava Exploration“ je zavisno društvo kompanije „Rio Tinto Group“ koja razvija Projekat „Jadar“.

Litijum, najlakši od svih metala, postaje jedan od osnovnih sastojaka mnogih svetskih tehnologija sa niskim emisijama ugljenika. On se ne nalazi samostalno u prirodi, već u kombinaciji sa drugim mineralima. Otkriće visokokvalitetnih, velikih rezervi novog minerala koji sadrži litijum predstavlja otvara nove mogućnosti u pogledu pružanja doprinosa budućnosti sa nižim emisijama ugljenika. Pored toga, na osnovu tog otkrića, Srbija bi mogla da postane evropski centar zelene energije.

Kompanija Rio Tinto je primenila nekoliko metoda geoloških ispitivanja kako bi potvrdila raspoložive rezerve u ležištu Jadar, a bušenje je bila primarna korišćena tehnika (bušenje sa jezgrovanjem i rotaciono bušenje bez jezgrovanja). Istražno bušenje je realizovano u granicama odobravanih istražnih prostora, a poslednji odobreni prostor je zahvatao površinu od 60 km² (vidi mapu istražnog prostora). Nabušen stenski materijal iz odabranih bušotina korišćen je i za testiranje procesa pripreme i prerade mineralne sirovine.

Mapa istražnog prostora

Ležište Jadar i njegov jedinstveni mineral jadarit sadrže visokokvalitetnu mineralizaciju bora i litijuma. U okviru Projekta „Jadar“ proizvodiće se tri proizvoda i svi će biti u praškastom stanju, u godišnjim količinama od:

• ~ 58.000 tona rafinisanog litijum karbonata kvaliteta za izradu baterija,
• 160.000 tona borne kiseline,
• 255.000 natrijum sulfata.

Ovi proizvodi su važni za proizvodnju velikih baterija za električna vozila, kao i za skladištenje energije iz obnovljivih izvora. Borati se koriste u solarnim panelima, vetroturbinama i u mnogim proizvodima za domaćinstvo, kao što su deterdženti i kozmetički proizvodi, kao i u izolacionoj staklenoj vuni, staklu za mobilne telefone i đubrivima. Natrijum sulfat se koristi u tekstilnoj industriji i proizvodnji praškastih deterdženata i stakla.

Kompanija Rio Tinto je u industriju litijuma ušla preko svog rudnika Boron u Kaliforniji, gde se vrši ekstrakcija bora od 1927. godine. Godine 2019. započeli smo eksperimentalni projekat u Boronu za dobijanje litijuma za proizvodnju baterija iz otpadnih naslaga bora, što je korišćeno kako bi se ispitao kapacitet za prelazak na veću proizvodnju. Projekat „Jadar“ će predstavljati direktan nastavak iskustva iz rudnika Boron, te će ove dve operacije biti komplementarne.

Takođe smo razvili novu, inovativnu tehnologiju za proizvodnju litijum karbonata i borne kiseline iz iskopane rude jadarit, a u našem istraživačkom centru u Australiji je razvijeno manje ogledno postrojenje za ispitivanje ove nove tehnologije. Međunarodni tim stručnjaka je do sada izveo oko 2.000 testova kako bi se potvrdila tehnička održivost proizvodnje ova tri proizvoda iz rude jadarit. To je dovelo do mnogobrojnih unapređenja procesa proizvodnje, kao i procesa zaštite zdravlja i bezbednosti na radu i životne sredine.

Jadarit je novi mineral koji se ni sa čim drugim ne može uporediti i bez ijednog procesa igde u svetu koji bi se mogao upotrebiti kao obrazac za njegovu eksploataciju, tako da je ovo pilot postrojenje bilo jedan od kritičnih elemenata za razumevanje načina na koji bi bilo najbolje da se jadarit prerađuje.

Ovo pilot postrojenje, koje je razvijano u proteklih šest godina u Australiji, doprema se u Srbiju jer je njegova primarna svrha u Australiji da se razvije i ispita održiv proces eksploatacije ostvarena.

To što će takvo pilot postrojenje biti u Srbiji otvara mogućnost da bude upotrebljeno kao sredstvo za obuku budućih srpskih operatora, kao i za buduća istraživanja i razvoj u Srbiji.

Jadar je resurs koji postoji u Srbiji, za narod Srbije, te je važno da Srbija ima koristi od takvog znanja, stručnosti i naučnih veština.

To apsolutno nije tako. To nije bila odluka u kojoj je učestvovala Vlada Srbije.

Pošto je ovo pilot postrojenje prošlo testove u Centru za tehničke inovacije kompanije Rio Tinto, bilo je vreme da se preseli u Srbiju. To što će takvo pilot postrojenje biti u Srbiji otvara mogućnost da bude upotrebljeno kao sredstvo za obuku budućih srpskih operatora, kao i za buduća istraživanja i razvoj u Srbiji.

Jadar je resurs koji postoji u Srbiji, za narod Srbije, te je važno da Srbija ima koristi od takvog znanja, stručnosti i naučnih veština.

Na osnovu istraživanja svetskog ranga i saradnje sa najboljim akademicima, naučnicima i rudarskim stručnjacima širom sveta, postoji potencijal za razvoj snažnog tehničkog kapaciteta u Srbiji.

Pod uslovom da se dobiju sva neophodna odobrenja izgradnja rudnika bi trajala do četiri godine.

Projekat rudnika biće izgrađen na površini od manje od 400 hektara. Ovo područje obuhvata i podzemni rudnik i površinski industrijski kompleks (postrojenje za preradu koncentrata, kao i objekte za skladištenje industrijskog otpada).

Kompanija Rio Tinto gradi svoje rudnike na visokom nivou sofisticiranosti i bezbednosti i uvela je najnovije tehnologije u mnogim svojim rudnicima širom sveta. Rudnik Jadar se projektuje u skladu sa najvišim industrijskim standardima i pružaće najbolje moguće uslove u pogledu bezbednosti i zdravlja na radu i dobrobiti svojih radnika. Na primer, projekat podzemnog rudnika uključuje ventilaciju sa infrastrukturom i za hlađenje i za grejanje s ciljem ublažavanja temperaturnih varijacija i obezbeđenja optimalnih temperatura za rad, te će biti jedan od nekolicine rudnika u svetu koji koriste ovakav sistem. Sva vozila koja se koriste u podzemnom rudniku radiće na struju, čime će se smanjiti emisije i poboljšati kvalitet vazduha u radnim uslovima pod zemljom.

Očekuje se da će radni vek ovog rudnika biti najmanje 40 godina. Kompanija Rio Tinto ima cilj da u tom vremenskom periodu proizvede 2,3 miliona tona litijum karbonata.

Kompanija Rio Tinto je opredelila 450 miliona američkih dolara u okviru Prethodne studije opravdanosti, Studije opravdanosti i drugih studija u okviru Projekta „Jadar“ kako bi shvatila prirodu ležišta Jadar. Dodatnih 2,4 milijarde američkih dolara je opredeljeno za izgradnju predloženog rudnika, pod uslovom da se dobiju sve potrebne saglasnosti, dozvole i odobrenja. Projekat „Jadar“ je u stoprocentnom vlasništvu kompanije Rio Tinto.

Osnove tržišta litijum karbonata pogodnog za proizvodnju baterija su prilično jake, a procenjuje se da će potražnja za litijumom u narednoj deceniji rasti 25-35% na godišnjem nivou. Kao veliki projekat proizvodnje litijuma, na pragu Evrope, „Jadar“ je u dobroj poziciji da odgovori na ovu potražnju. Projekat „Jadar“ bi mogao da obezbedi dovoljno litijuma za napajanje više od milion električnih vozila godišnje (ako uzmemo u obzir baterije od 60kWh).

Ukoliko bude odobren, „Jadar“ će biti jedna od najvećih industrijskih investicija u Srbiji i donosiće direktan prihod od 1% i indirektan od 4% u okviru BDP-a, a ovaj projekat će biti i jedan od najvećih izvoznika u zemlji. U izgradnji rudnika će učestvovati mnogi srpski dobavljači, a pomoći ćemo i razvoj lokalnih preduzeća kako bi ona mogla da pruže podršku radu rudnika u decenijama koje su pred nama. U rudniku Jadar će se, takođe, zapošljavati veliki broj ljudi: tokom izgradnje biće otvoreno 2100 radnih mesta, a 1000 zaposlenih će raditi na eksploataciji i preradi pošto proizvodnja počne.

Iako je još rano to reći, verovatno će biti tako. Kompanija Rio Tinto je nedavno potpisala Memorandum o razumevanju sa evropskom kompanijom za razvoj tehnologije i proizvodnju baterija „InoBat“ kako bi se u Srbiji uspostavio lanac vrednosti proizvodnje i recikliranja baterija. Ova saradnja će omogućiti važnu razmenu znanja i informacija o preradi litijuma, reciklaži i tehnologijama za narednu generaciju baterija. Takođe će podstaći razvoj kompletno evropskog lanca vrednosti u proizvodnji litijuma i baterija za električna vozila u okviru kog će se angažovati lokalne veštine i promovisati prekogranična interakcija u korist Srbije i drugih evropskih privreda koje žele da sarađuju. To predstavlja direktnu podršku nastojanju Evrope da ostvari tehnološku nezavisnost. Pored toga, u skladu je i sa globalnim trendom stvaranja cirkularnih ekonomija koje maksimano koriste svoje prirodne resurse.

Kompanija Rio Tinto već više godina radi sa grupom od preko 100 lokalnih i svetskih eksternih stručnjaka na svim aspektima uticaja na životnu sredinu, društvo i upravljanje, uključujući oko 40 univerzitetskih profesora sa više od 10 fakulteta i naučnih institucija. Do sada je završeno 12 studija koje se tiču životne sredine i izvršeno je više od 23.000 bioloških, fizičkih i hemijskih analiza zemljišta, vode, vazduha i buke. One će nam poslužiti kao osnova za izradu Studija o proceni uticaja na životnu sredinu i omogućiti da stvorimo sveobuhvatnu sliku o životnoj sredini pre početka rudarskih radova, da predvidimo kumulativne uticaje budućih operacija tokom vremena i da primenjujemo mere koje će te uticaje svesti na najmanju meru.

Na osnovu Prethodne studije opravdanosti, prosečna potrošnja vode u rudniku procenjuje se na 6 do 18 litara u sekundi, što znači oko 1,3 litra vode na 1 kg proizvoda. U okviru Studije opravdanosti, trenutno se radi na izradi naprednijeg modela potrošnje vode koji uzima u obzir varijabilnost doticaja vode iz rudnika i vremenskih uslova (padavina) u zavisnosti od godine, kao i moguće uticaje klimatskih promena.

Projekat „Jadar“ osmišljen je tako da se maksimalno uveća korišćenje procesne vode u operacijama i da se na minimum svede ukupna količina vode koju treba prečistiti. Upravljanje vodom biće najsavremenije, sa namenskim postrojenjem za prečišćavanje otpadnih voda od 35 miliona dolara, što će rezultirati da približno 70% tehničke vode dolazi iz recikliranih izvora ili prečišćene rudničke vode.

Koristiće se voda iz tri izvora:

• Rudnička voda dobijena redovnim odvodnjavanjem podzemnog rudnika koja se zatim prečišćava
• Sakupljanjem površinskog oticanja iz rudarskih i procesnih postrojenja (kiša)
• Ekstrakcijom podzemnih voda iz naplavina koje je nataložila reka Drina, u blizini Lipničkog Šora. Ovo područje je prethodno bilo uzurpirano vađenjem šljunka i poseduje mali potencijal kao visokokvalitetni izvor pijaće vode.

Snabdevanje vodom neće se vršiti direktno iz korita reke Drine, a na osnovu inicijalnih studija ne očekuje se značajan pad nivoa podzemnih voda u okolini samog aluvijalnog izvorišta. Izvodimo radove na terenu kako bi se utvrdila količina podzemnih voda koje se mogu koristiti bez uticaja na reku, kao i potencijalno sniženje nivoa vode u okolnom području. Bilo kakva upotreba ovog područja kao izvorišta vode zahtevala bi dobijanje neophodnih saglasnosti i dozvola, u skladu sa zakonom.

Sve količine vode koje se ne koriste ponovo prečišćavaće se u najsavremenijem postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda pre nego što se ispuste u reku kako bi se zadovoljili strogi standardi u oblasti zaštite životne sredine. Postrojenje će prerađivati vodu u skladu sa standardom Klase II - istog kvaliteta kao reke Drina i Jadar - koristeći moderne i efikasne tehnologije, pre svega ultrafiltraciju pomoću reversne osmoze i jonske razmene. Količina vode koja utiče u reku iz postrojenja za prečišćavanje biće relativno mala u poređenju sa ukupnim protokom reke: protok reke Jadar je u proseku 300 puta veći nego što bi bio dotok iz postrojenja za otpadne vode Jadar, a pet puta veći tokom izuzetno niskog vodostaja.

Procenjuje se da će rudnik tokom svog životnog veka proizvesti 57 miliona tona otpada. Poređenja radi, najveći rudnik na Balkanu ima oko 150 miliona tona odloženog otpada. Sa svim otpadom će se pažljivo rukovati u skladu sa uredbama u Srbiji i uredbama Evropske unije. Naučnici iz oblasti zaštite životne sredine biće prisutni na lokaciji, koji će blisko sarađivati sa našim inženjerima za bezbednost procesa i postrojenja, stručnjacima za upravljanje vodom i otpadom i drugima kako bi upravljali sistemima i zaštitili lokalnu životnu sredinu.

Rudnik Jadar i postrojenje za preradu proizvodiće dve vrste otpada:

• Uklonjen stenski materijal radi pristupa rudnom telu.
• Industrijski otpad, uključujući mešavinu minerala iz rudnog tela i minerala proizvedenih tokom prerade.

Prerada minerala obuhvata drobljenje i vlažno odvajanje, bez flotacije. Flotacija u je specifična metoda koja se koristi za separaciju i koncentrovanje ruda, koja se obično povezuje sa ostatkom vlažne hidromešavine koja zahteva skladištenje u masivnim jalovišnim branama. U Jadru će se otpadom upravljati na vrlo drugačiji način: industrijski ostaci iz postrojenja za preradu filtriraće se pod pritiskom i osušiti u cevnoj peći kako bi se proizveo čvrsti otpad poznat kao „filter pogača“, koji se može sigurno transportovati i složiti tako da formira čvrstu, stabilnu deponiju. Približno 30% će se koristiti za nasipanje podzemnog kopa nakon što se završi rudarsko iskopavanje na nekom području.

Sa svim otpadom će se pažljivo rukovati u skladu sa lokalnim standardima u Srbiji i evropskim standardima. Sistem skladištenja otpada uključivaće najsavremeniji sistem za praćenje kvaliteta vazduha, vode i zemljišta kako bi se osiguralo da su potencijalni uticaji na životnu sredinu svedeni na minimum.

Biće preduzet niz mera, kao što su postavljanje obloga za sprečavanje izlučivanja, detektovanje curenja i monitoring podzemnih voda, upotreba auto-cisterni za vodu kako bi se smanjila količina prašine, sabijanje površine deponije, monitoring vremenskih prilika i emisije čvrstih čestica i postepeno zatvaranje deponije postavljanjem prekrivnog sloja.

Ne. Svojstva jadarita, u kombinaciji sa tehnološkim inovacijama, podrazumevaju da će se ruda prerađivati na temperaturi ispod 100 stepeni Celzijusa. Pošto je sumporna kiselina stabilna na temperaturi manjoj od 100ºC, ovaj proces neće dovesti do stvaranja sumpor-dioksida. Pored toga, postrojenje za preradu uključivaće tehnologiju, kao što su ispirači gasa, kojima se uklanjaju gasovi nastali tokom prerade.

Projekat rudnika uključuje dve ključne mere zaštite kako bi se smanjilo sleganje površine: zapuna rudnih šupljina (korišćenjem materijala napravljenog od cementa, stena i minerala); i formiranje zaštitnih stubova rude. Na osnovu projekta rudnika, procene dobijene modelovanjem pokazuju da bi sleganje površine bilo ispod 20 do 30 cm. Tokom ovog modelovanja nije utvrđen rizik od klizišta.

Rudnik će biti projektovan tako da izdrži poplave verovatnoće povratnog perioda od 10.000 godina. To daleko premašuje standarde projektovanja koji se zahtevaju lokalnim zakonom, koji se zasnivaju na verovatnoći povratnog perioda poplave od 500 godina.

Projekat „Jadar“ predviđa nabavku zelene energije isključivo iz obnovljivih izvora (to jest energije koja ima garanciju porekla u okviru koji je naveden u standardima Udruženje institucija za izdavanje garancije porekla, a koje u Srbiji sprovodi EMS).

Postoje 52 stalno naseljena stambena objekta na području projekta koja će biti preseljena, i još 293 vlasnika zemljišta na čije će zemljište uticati rudnik. Kompanija Rio Tinto je posvećena pregovorima koji se sprovode na transparentan, osetljiv i pošten način. Otkako je započeo program dobrovoljnog otkupa zemljišta, primenjen je opsežan proces konsultacija i angažovanja putem sastanaka licem u lice i održavanjem informativnih dana u okviru zajednice. Cilj je da vlasnici zemljišta imaju isti ili bolji kvalitet života i rada u odnosu na onaj koji su imali pre preseljenja. Posebno se razmatraju uticaji na sredstva za život, ranjive grupe, kao i podrška tranziciji.

Svakom obuhvaćenom domaćinstvu biće pružena podrška u izrađivanju prilagođenog plana u vezi sa ovim promenama, uključujući:

• Selektivna podrška za zamenu poljoprivrednog zemljišta za one koji imaju poteškoća u obezbeđivanju takvog zemljišta
• Podrška u modernizaciji poljoprivredne opreme
• Obuka i obrazovanje kako bi se povećala mogućnost zaposlenja
• Podrška malim preduzećima, uključujući određivanje prioriteta u procesu upravljanja planom nabavke projekta.

Takođe će se pružati podrška projektima na nivou zajednice koji se fokusiraju na razvoj poljoprivrede, lokalnih institucija za obuku i poboljšanje infrastrukture zajednice.

Kompanija Rio Tinto sarađuje sa lokalnim zajednicama u vezi sa Projektom „Jadar“ od kraja 2019. godine. Ova saradnja je ostvarena putem javnih prezentacija, uspostavljanja informativnih centara u Loznici i Brezjaku, događaja „Dan otvorenih vrata“ u informativnim centrima koji su se fokusirali na određene aspekte projekta, te redovnih sastanaka zajednice. Članovi zajednice imaće takođe priliku da daju povratne informacije o predloženom projektu kroz postupak Procene uticaja na životnu sredinu, kao i kroz redovne aktivnosti javne rasprave u zajednici koje se su u toku.

Nivo godišnje potrošnje električne energije rudnika Jadar među industrijskim potrošačima u Srbiji kretaće se od niskog do srednjeg nivoa. Rudnik će se snabdevati električnom energijom preko regionalne visokonaponske mreže (kojom upravlja EMS), dok se napajanje električnom energijom okolnih lokalnih zajednica vrši preko lokalne niskonaponske mreže (kojom upravlja EPS). To su dve zasebne mreže. Kompanija Rio Tinto će finansirati objekte visokog napona za povezivanje i distributivni sistem koji će postati deo EMS mreže, uključujući 2,5 kilometra dalekovoda do lokacije projekta.

Završena je studija upravljanja saobraćajem, sa posebnim naglaskom na bezbednost na lokalnim putevima povezanu sa povećanim prometom saobraćaja koji nastaje radom rudnika. Model je izrađen u koordinaciji s vodećom međunarodnom konsultantskom kućom „Deutsche Bahn Engineering“ i Saobraćajnim fakultetom. Time su identifikovana potencijalna uska grla na deonicama puteva i opcije za zaobilazne puteve. Studije o železničkom saobraćaju su takođe sprovedene u cilju pretvaranja što većeg broja kamionskog prevoza u železnicu. Oformljen je iskusan tim kako bi analizirao rute za prevoz i preporučio železničke opcije kako bi se smanjio uticaj na lokalnu zajednicu i poboljšala bezbednost železnice.

Cilj je da 90% zaposlenih na projektu „Jadar“ budu srpski radnici. Procenjuje se da će otprilike dve trećine svih poslova biti poslovi visokokvalifikovanih operatera i vršilaca poslova održavanja, uz pomoć složene, tehnološki napredne opreme kako u podzemnom rudniku, tako i u pogonu za preradu. U rudniku Jadar takođe će nam biti potrebni:

• Zanatlije poput električara, zavarivača i izrađivača metalnih delova
• Tehnički specijalisti u oblastima kao što su prerada, metalurgija, elektrotehnika, mašinstvo, automatizacija i geotehnički inženjering; nauka o podacima; hidrologija; geologija; geodezija; računovodstvo; upravljanje ljudskim resursima i upravljanje imovinom
• Poslovođe i vođe timova.

Projekat „Jadar“ nudi mnoštvo mogućnosti lokalnom stanovništvu, u smislu razvoj veština i zapošljavanja podjednako. Kompanija Rio Tinto izrađuje planove zapošljavanja i obuka, i istražuje mogućnosti za sklapanje partnerstva sa srednjim školama, univerzitetima i tehničkim fakultetima.