Najčešća pitanja i odgovori o projektu

Jadarit je novi mineral koji sadrži litijum i bor, a otkrili su ga geolozi kompanije Rio Tinto 2004. godine u blizini Loznice, u dolini reke Jadar u zapadnoj Srbiji, oko 160 kilometara od prestonice Beograd. Ovo visokokvalitetno veliko ležište predstavlja dodatak velikog potencijala za svetsku ponudu materijala za tehnologije sa niskim emisijama ugljenika, kao što su baterije koje se koriste u električnim vozilima i skladištenje energije iz obnovljivih izvora. Kompanija „Rio Sava Exploration“ je članica grupe „Rio Tinto“ i nosilac Projekta „Jadar“.

Litijum, najlakši od svih metala, postaje jedan od osnovnih sastojaka mnogih tehnologija kojima se smanjuje emisija gasova staklene bašte i pozitivno doprinosi zaustavljanju klimatskih promena. Otkriće visokokvalitetnih, velikih rezervi novog minerala koji sadrži litijum otvara nove mogućnosti za dalje smanjenje štetnih emisija i za izgradnju kapaciteta potrebnih za tranziciju društva i ekonomije ka nultoj emisiji ugljenika. Imajući u vidu značaj koji ovom pitanju prodaje Evropska unija, veliko i strateško značajno ležište litijuma može da omogući Srbiji da se pozicionira kao jedan od najvažnijih evropskih centara za dekarbonizaciju.

Kompanija Rio Tinto je primenila nekoliko metoda geoloških ispitivanja kako bi potvrdila raspoložive rezerve u ležištu Jadar, a bušenje je bila primarna korišćena tehnika (bušenje sa jezgrovanjem i rotaciono bušenje bez jezgrovanja). Istražno bušenje je realizovano u granicama odobravanih istražnih prostora, a poslednji odobreni prostor je zahvatao površinu od 60 km² (vidi mapu istražnog prostora). Tako dobijen stenski materijal iz odabranih bušotina korišćen je i za testiranje procesa pripreme i prerade mineralne sirovine.

Mapa istražnog prostora

Ležište Jadar i njegov jedinstveni mineral jadarit sadrže visokokvalitetnu mineralizaciju bora i litijuma. U okviru Projekta „Jadar“ proizvodila bi se tri proizvoda u praškastom stanju, u godišnjim količinama od ~ 58.000 tona rafinisanog litijum karbonata kvaliteta za izradu baterija, 160.000 tona borne kiseline, 255.000 natrijum sulfata.

Ovi proizvodi su važni za proizvodnju velikih baterija za električna vozila, kao i za skladištenje energije iz obnovljivih izvora. Borati se koriste u solarnim panelima, vetroturbinama i u mnogim proizvodima za domaćinstvo, kao što su deterdženti i kozmetički proizvodi, kao i u izolacionoj staklenoj vuni, staklu za mobilne telefone i đubrivima. Natrijum sulfat se koristi u tekstilnoj industriji i proizvodnji praškastih deterdženata i stakla.

Kompanija Rio Tinto je u industriju litijuma ušla preko svog rudnika Boron u Kaliforniji, gde se vrši ekstrakcija bora od 1927. godine. Godine 2019. započeli smo eksperimentalni projekat u Boronu za dobijanje litijuma za proizvodnju baterija iz otpadnih naslaga bora, što je korišćeno kako bi se ispitao kapacitet za prelazak na veću proizvodnju. Projekat „Jadar“ će predstavljati direktan nastavak iskustva iz rudnika Boron, te će ove dve operacije biti komplementarne.

Takođe smo razvili novu, inovativnu tehnologiju za proizvodnju litijum karbonata i borne kiseline iz iskopane rude jadarit, a u našem istraživačkom centru u Australiji je razvijeno manje ogledno postrojenje za ispitivanje ove nove tehnologije. Međunarodni tim stručnjaka je do sada izveo oko 2.000 testova kako bi se potvrdila tehnička održivost proizvodnje tri finalna proizvoda iz rude jadarit. To je dovelo do mnogobrojnih unapređenja procesa proizvodnje, kao i procesa zaštite životne sredine, bezbednosti i zdravlja na radu.

Konačno, u Argentini od 2022. godine razvijamo projekat „Rinkon“ koji se nalazi u srcu litijumskog trougla u provinciji Salta. Projekat sadrži dugovečne zalihe litijumskih soli iz kojih planiramo da proizvodimo litijum-karbonat kvaliteta pogodnog za izradu baterija. Projekat za proizvodnju sirovine koristi tehnologiju solarnih bazena za isparavanje, i kao takav ima potencijal da posluje sa jednim od najnižih ugljeničnih otisaka u industriji. Osim rada sa lokalnim zajednicama i nastavka studija za procenu uticaja na životnu sredinu, na lokaciji projekta se nalazi i pilot postrojenje za preradu koje koristimo kako bismo dodatno usavršili budući proizvodni proces i osigurali optimalno iskorišćenje resursa.

Podzemni rudnik i površinski industrijski kompleks (postrojenje za preradu koncentrata, kao i objekte za skladištenje industrijskog otpada) bi bio izgrađen na površini manjoj od 400 hektara.

Kompanija Rio Tinto gradi svoje rudnike na visokom nivou sofisticiranosti i bezbednosti i uvela je najnovije tehnologije u mnogim svojim rudnicima širom sveta. Rudnik Jadar se projektuje u skladu sa najvišim industrijskim standardima kako bi pružio najbolje moguće uslove u pogledu bezbednosti i zdravlja na radu i dobrobiti svojih radnika. Na primer, projekat podzemnog rudnika uključuje ventilaciju sa infrastrukturom i za hlađenje i za grejanje s ciljem ublažavanja temperaturnih varijacija i obezbeđenja optimalnih temperatura za rad, a Jadar bi bio jedan od nekolicine rudnika u svetu koji koriste ovakav sistem. Sva vozila koja bi se koristila u podzemnom rudniku bila bi elektična, čime bi se smanjile emisije i poboljšao kvalitet vazduha u radnim uslovima pod zemljom.

Ukoliko se izgradi, radni vek ovog rudnika trebalo da iznosi najmanje 40 godina.

Kompanija Rio Tinto je opredelila 450 miliona američkih dolara u okviru Prethodne studije izvodljivosti, Studije izvodljivosti i drugih studija u okviru Projekta „Jadar“ kako bi shvatila prirodu ležišta Jadar.

Osnove tržišta litijum karbonata pogodnog za proizvodnju baterija su prilično snažne, a procenjuje se da će potražnja za litijumom u narednoj deceniji rasti 25-35% na godišnjem nivou. Projekat Jadar mogao bi da doprinese unapređenju ekosistema lanca snabdevanja električnim vozilima u Srbiji.

Ukoliko bude odobren, „Jadar“ bi bio jedna od najvećih industrijskih investicija u Srbiji i donosio bi direktan prihod od 1% i indirektan od 4% u okviru BDP-a. U izgradnji rudnika bi učestvovali mnogi srpski dobavljači, a pomogli bismo i razvoj lokalnih preduzeća kako bi ona mogla da pruže podršku radu rudnika u decenijama koje su pred nama. U rudniku Jadar bi se, takođe, zapošljavao veliki broj ljudi: tokom izgradnje bilo bi otvoreno 2100 radnih mesta, a 1000 zaposlenih bi radilo na eksploataciji i preradi pošto proizvodnja počne.

Činjenica da Srbija raspolaže strateški značajnim nalazištem litijuma ima potencijal da je učini poželjnom investicionom destinacijom za brojne aktere u evropskom sektoru baterijskih tehnologija.

Kompanija Rio Tinto već više godina radi sa grupom od preko 100 lokalnih i svetskih eksternih stručnjaka na svim aspektima uticaja na životnu sredinu, društvo i upravljanje, uključujući oko 40 univerzitetskih profesora sa više od 10 fakulteta i naučnih institucija. Do sada je završeno 12 studija koje se tiču životne sredine i izvršeno je više od 23.000 bioloških, fizičkih i hemijskih analiza zemljišta, vode, vazduha i buke. Planirano je da nam ove studije posluže kao osnova za izradu Studija o proceni uticaja na životnu sredinu i omogućenam da potpuno razumemo stanje životne srdine pre eventualnog početka rudarskih radova. Izradom temeljnih studija nastojimo da shvatimo i predvidimo kumulativne uticaje potencijalnih budućih operacija tokom vremena kako bismo primenom adekvatnih mera takve uticaje mogli da smanjimo na najmanju meru.

Na osnovu Prethodne studije izvodljivosti, prosečna potrošnja vode u rudniku procenjuje se na 11,6 litara u sekundi, što znači oko 8,3 litra vode na 1 kg proizvoda. U okviru interne Studije izvodljivosti, trenutno se radi na izradi naprednijeg modela potrošnje vode koji uzima u obzir varijabilnost doticaja vode iz rudnika i vremenskih uslova (padavina) u zavisnosti od godine, kao i moguće uticaje klimatskih promena.

Projekat „Jadar“ osmišljen je tako da se maksimalno uveća korišćenje procesne vode u operacijama i da se na minimum svede ukupna količina vode koju treba prečistiti. Upravljanje vodom bilo bi najsavremenije, sa namenskim postrojenjem za prečišćavanje otpadnih voda od 35 miliona dolara, što bi omogućilo da približno 70% tehničke vode dolazi iz recikliranih izvora ili prečišćene rudničke vode.

Voda za potrebe projekta bi se obezbedila iz tri izvora:

1. Primarni izvor bi bila voda dobijena prečišćavanjem rudničkih voda nastalih redovnim odvodnjavanjem podzemnog rudnika;
2. Kao dodatni izvor, koristila bi se voda dobijena sakupljanjem atmosferskih padavina u krugu procesnih i rudarskih prostrojenja;

Voda iz aluvijalnih sedimenata reke Drine – ne iz njenog rečnog toka – koji leže ispod desne obale reke u blizini Lipničkog Šora. Vodozahvat bi se formirao u oblasti koja nije pogodna kao izvor vode za piće. Voda iz aluvijona Drine bi se koristila kao dopunski izvor za snabdevanje samo onda kada nema dovoljno podzemne vode iz rudnika ili kada nema dovoljno padavina.

Sve količine vode koje se ne koriste ponovo prečišćavale bi se u najsavremenijem postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda pre nego što bi se ispustile u reku kako bi se zadovoljili strogi standardi u oblasti zaštite životne sredine. Postrojenje bi prerađivalo vodu u skladu sa standardom Klase II - istog kvaliteta kao reke Drina i Jadar - koristeći moderne i efikasne tehnologije, pre svega ultrafiltraciju pomoću reversne osmoze i jonske razmene. Količina vode koja utiče u reku iz postrojenja za prečišćavanje bila relativno mala u poređenju sa ukupnim protokom reke: protok reke Jadar je u proseku 300 puta veći nego što bi bio dotok iz postrojenja za otpadne vode Jadar.

Procenjuje se da bi rudnik tokom svog životnog veka proizveo 57 miliona tona otpada. Poređenja radi, najveći rudnik na Balkanu ima oko 150 miliona tona odloženog otpada. Sa svim otpadom bi se pažljivo rukovalo u skladu sa zakonskim propisima Republike Srbije i uredbama Evropske unije. Naučnici iz oblasti zaštite životne sredine bili bi prisutni na lokaciji, i blisko bi sarađivali sa našim inženjerima za bezbednost procesa i postrojenja, stručnjacima za upravljanje vodom i otpadom i drugima kako bi upravljali sistemima i zaštitili lokalnu životnu sredinu.

Rudnik Jadar i postrojenje za preradu proizvodili bi dve vrste otpada:

• Rudarski otpad iz podzemnog rudnika, i
• Industrijski otpad koji nastaje preradom jadarita.

Prerada minerala obuhvatala bi drobljenje i vlažno odvajanje, bez flotacije i bez stvaranja muljevitog, tečnog otpada koji bi zahtevao skladištenje u jalovišnim branama. Otpad koji bi se dobijao preradom rude Jadarita bio bi suvi otpad, najsličniji vlažnoj zemlji. Suvi otpad nastajao bi filtriranjem pod pritiskom, a zatim delimičnim sušenjem čime bi se vlaga smanjila na optimalan nivo za bezbedan transport, i sabijanje na stabilnom odlagalištu otpada (slično zemljanom nasipu). Približno 30% otpada koristilo bi se za zapunjavanje podzemnog kopa nakon što bi se rudarsko iskopavanje u pojedinim podzemnim oblastima završilo.

Sa svim otpadom rukovalo bi se pažljivo u skladu sa lokalnim i evropskim standardima. Sistem skladištenja otpada uključivao bi najsavremeniji sistem za praćenje kvaliteta vazduha, vode i zemljišta kako bi se osiguralo da su potencijalni uticaji na životnu sredinu svedeni na minimum.

Preduzeli bismo niz mera, kao što su postavljanje obloga za sprečavanje izlučivanja, detektovanje curenja i monitoring podzemnih voda, upotreba auto-cisterni za vodu kako bi se smanjila količina prašine, sabijanje površine deponije, monitoring vremenskih prilika i emisije čvrstih čestica i postepeno zatvaranje deponije postavljanjem prekrivnog sloja.

Ne. Svojstva jadarita, u kombinaciji sa tehnološkim inovacijama, podrazumevaju da bi se ruda prerađivala na temperaturi od 90⁰C. Pošto je sumporna kiselina stabilna na temperaturi manjoj od 100⁰C ovaj proces ne bi doveo do stvaranja sumpor-dioksida. Pored toga, postrojenje za preradu uključivalo bi tehnologiju, kao što su skruberi, kojima se uklanjaju gasovi nastali tokom prerade.

Projekat rudnika uključuje dve ključne mere zaštite kako bi se smanjilo sleganje površine: zapuna rudnih šupljina (korišćenjem materijala napravljenog od cementa, stena i minerala); formiranje zaštitnih stubova od neotkopane stenske mase i ojačavanje podzemnih armiranim cementomi. Na osnovu projekta rudnika, procene dobijene modelovanjem pokazuju da bi sleganje površine na samoj površini rudnika iznosilo do najviše 40 cm, dok bi u perfirenim zonama projekta sleganje moglo da iznosi do najviše 15 cm. Tokom ovog modelovanja nije utvrđen rizik od klizišta.

Rudnik će biti projektovan tako da izdrži poplave verovatnoće povratnog perioda od 1000 godina. To daleko premašuje standarde projektovanja koji se zahtevaju lokalnim zakonom, koji se zasnivaju na verovatnoći povratnog perioda poplave od 100 godina.

Projekat „Jadar“ predviđa nabavku zelene energije isključivo iz sertifikovanih obnovljivih izvora (to jest energije koja ima garanciju porekla u okviru koji je naveden u standardima Udruženje institucija za izdavanje garancije porekla, a koje u Srbiji sprovodi EMS).

Postoje 52 stalno naseljena stambena objekta na području projekta čije bi preseljenje potencijalno bilo potrebno, i još 293 vlasnika zemljišta na čije bi zemljište mogao da utiče. Kompanija Rio Tinto je posvećena pregovorima koji se sprovode na transparentan, osetljiv i pošten način. Otkako je započeo program dobrovoljnog otkupa zemljišta, primenjen je opsežan proces konsultacija i angažovanja putem sastanaka licem u lice i održavanjem informativnih dana u okviru zajednice. Cilj je da vlasnici zemljišta imaju isti ili bolji kvalitet života i rada u odnosu na onaj koji su imali pre preseljenja. Posebno se razmatraju uticaji na sredstva za život, ranjive grupe, kao i podrška tranziciji.

Svakom obuhvaćenom domaćinstvu pružena je podrška u izrađivanju prilagođenog plana u vezi sa ovim promenama, uključujući:

• Selektivna podrška za zamenu poljoprivrednog zemljišta za one koji imaju poteškoća u obezbeđivanju takvog zemljišta;
• Podrška u modernizaciji poljoprivredne opreme;
• Obuka i obrazovanje kako bi se povećala mogućnost zaposlenja;
• Podrška malim preduzećima, uključujući određivanje prioriteta u procesu upravljanja planom nabavke projekta.

Takođe se pruža podrška projektima na nivou zajednice koji se fokusiraju na razvoj poljoprivrede, lokalnih institucija za obuku i poboljšanje infrastrukture zajednice.

Kompanija Rio Tinto deo zajednice više od 20 godina. Ova saradnja je ostvarena putem javnih prezentacija, uspostavljanja informativnih centara u Loznici i Brezjaku, događaja u informativnim centrima koji su se fokusirali na određene aspekte projekta, te redovnih sastanaka zajednice. Članovi zajednice takođe bi imali priliku da daju povratne informacije o predloženom projektu kroz postupak Procene uticaja na životnu sredinu, kao i kroz redovne aktivnosti javne rasprave u zajednici.

Nivo godišnje potrošnje električne energije rudnika Jadar među industrijskim potrošačima u Srbiji kretala bi se od niskog do srednjeg nivoa. Rudnik bi se snabdevao električnom energijom preko regionalne visokonaponske mreže (kojom upravlja EMS), dok se napajanje električnom energijom okolnih lokalnih zajednica vrši preko lokalne niskonaponske mreže (kojom upravlja EPS). To su dve zasebne mreže. U slučaju dalje realizacije projekta kompanija Rio Tinto finansirala bi objekte visokog napona za povezivanje i distributivni sistem koji bi postali deo EMS mreže, uključujući 2,5 kilometra dalekovoda do lokacije projekta.

Završena je studija upravljanja saobraćajem, sa posebnim naglaskom na bezbednost na lokalnim putevima koja je u vezi sa povećanim prometom saobraćaja koji nastaje radom rudnika. Model je izrađen u koordinaciji s vodećom međunarodnom konsultantskom kućom „Deutsche Bahn Engineering“ i Saobraćajnim fakultetom. Identifikovana su potencijalna uska grla na deonicama puteva i opcije za zaobilazne puteve. Studije o železničkom saobraćaju su takođe sprovedene u cilju prebacivanja što većeg broja kamionskog prevoza u železnicu. Oformljen je iskusan tim kako bi analizirao rute za prevoz i preporučio železničke opcije da bi se smanjio uticaj na lokalnu zajednicu i poboljšala bezbednost železnice.

Cilj je da 90% zaposlenih na projektu „Jadar“ budu srpski radnici. Procenjuje se da će otprilike dve trećine svih poslova biti poslovi visokokvalifikovanih operatera i vršilaca poslova održavanja, uz pomoć složene, tehnološki napredne opreme kako u podzemnom rudniku, tako i u pogonu za preradu. U rudniku Jadar takođe bi nam bili potrebni:

• Zanatlije poput električara, zavarivača i izrađivača metalnih delova;
• Tehnički specijalisti u oblastima kao što su prerada, metalurgija, elektrotehnika, mašinstvo, automatizacija i geotehnički inženjering; nauka o podacima; hidrologija; geologija; geodezija; računovodstvo; upravljanje ljudskim resursima i upravljanje imovinom;
• Poslovođe i vođe timova.

Projekat „Jadar“ nudi mnoštvo mogućnosti lokalnom stanovništvu, podjednako u smislu razvoja veština i zapošljavanja. Kompanija Rio Tinto izrađuje planove zapošljavanja i obuka, i istražuje mogućnosti za sklapanje partnerstva sa srednjim školama, univerzitetima i tehničkim fakultetima.

Rio Tinto ostaje posvećen bezbednom, odgovornom i održivom razvoju materijala neophodnih za zelenu tranziciju. Takođe i dalje verujemo da projekat Jadar može doprineti unapređenju ekosistema lanca snabdevanja električnim vozilima u Srbiji. Kao što smo javno objavili, sa svim zainteresovanim stranama istražujemo opcije kako da ovu priliku na svetskom nivou unapredimo do najviših ekoloških standarda.