Kako slušamo, učimo i uvodimo promene

Sprovodimo neophodne promene u okviru svih poslovnih aktivnosti


Nakon što su u maju 2020. godine uništene dve drevne pećine u klisuri Jukan u zapadnoj Australiji, Bred Velš pomaže u kreiranju naše drugačije budućnosti.

Urednik: Bred, vi ste počeli da radite u oblasti zaštite dece – kako ste završili u rudarstvu?

Bred: Mislim da je to zbog toga što me je uvek vodila znatiželja. Mene interesuje kako stvari funkcionišu ‒ tako da sam Potičem iz plemena Muruvari sa severo-zapadnog sada u potpuno drugačijoj poziciji.

Dolazim iz severnog dela Novog Južnog Velsa, a odrastao sam u Redfernu u Sidnej. Dosta rano sam se uključio u pokret koji se bavi pravom korišćenja zemljišta. Znate, marširao sam ulicama i uključivao se u mnoge aktivnosti samoopredeljenja, koja su se u to vreme dešavala u Redfernu.

Počeo sam da se bavim pravima i zaštitom dece, a onda sam napravio veliki prelaz u politiku, a potom u rudarstvo. Namera mi je bila da uđem unutar organizacije i razumem Rio, i da otkrijem „šta je to što rudarstvo čini uspešnim“. Rio ima značajni investicioni položaj i uticaj u autohtonim zajednicama u Australiji, kao i širom sveta, pa je razumevanje kako uvesti najstariju kulturu življenja u jednu od najnovijih ekonomija na svetu bilo jedinstveno. Moja adoznalost me je navela da shvatim ili da pokušam da steknem bolje znanje o tome kako spojiti ta dva sveta, u cilju dobrobiti za obe strane.

Urednik: Kako ste se osećali kada se čuli za pećine u klisuri Jukan?

Bred: Pomislio sam da to mora biti greška – ne uklapa se u Rio koji ja poznajem. Ne odgovara onome što sam znao da je deo našeg DNK-a. Znate, toliko smo se trudili da budemo lider u saradnji i angažovanju starosedelaca, i to nismo uspeli da donesemo u srce kompanije, u Pilbari.

Urednik: Napustili ste mesto generalnog direktora u našim Veipa rudnicima boksita da biste postali glavni savetnik generalnog direktora za pitanja starosedelaca. Šta želite da postignete u ovoj ulozi?

Bred: Imamo milijarde dolara koje ulažemo u aboridžinske zajednice i verujem da možemo učiniti više kako bismo povećali dobrobite za zajednice domaćine. Rudarstvo može doneti ogromne koristi za zajednicu koji mogu trajati pet decenija ili više. Razmislite o tome koliko ljudi možete videti na univerzitetu, na poslu i na vodećim pozicijama tokom tog perioda - i ti ljudi tada mogu pomoći u prenošenju znanja na sledeću generaciju.

Dakle, moramo pronaći načine da povećamo pozitivne uticaje naših investiranja u očuvanje kulture, identiteta i jezika zajednice. Smatram da ako radimo sa više poštovanja i razmišljamo otvorenije naša uloga zaista može biti pozitivna. Jedan od načina na koji to možemo učiniti je unošenje autohtonosti u kulturu naše kompanije, poštovanje i uključivanje u donošenje odluka. Imamo razloga da budemo ponosni što se krećemo kroz dva sveta: biti deo najstarije svetske kulture življenja i jedne od najnovijih ekonomija.

Bred Velš, Glavni savetnik generalnog direktora za pitanja domorodaca
Bred Velš, Glavni savetnik generalnog direktora za pitanja domorodaca

Urednik: Neki ljudi mogu postaviti pitanje da li rudarstvo može koegzistirati sa autohtonim kulturama na način koji je obostrano koristan i poštovati autohtone veze sa zemljom. Kako biste vi odgovorili na to pitanje?

Bred: Iz prve ruke sam video uzajamne pozitivne uticaje i dobrobit koje rudarstvo može doneti kada se obavlja odgovorno. U našem Veipa rudniku boksita u Kejpjorku u Kvinslendu, projektovali smo rudnik Amrun uzimajući u obzir kulturni pejzaž, a danas ga tradicionalni vlasnici vide kao svoj rudnik. Zaista se radilo o tome da se prema tradicionalnim vlasnicima odnosilo kao prema partnerima i saradnicima ‒ učili smo od njih kako da razvijamo rudnik, a ne prosto da im kažemo kako bismo mi to učinili. Uvek kažemo da jedino što ne možemo promeniti je lokacija rudnog tela, o svemu ostalom se može razgovarati

Veoma sam zahvalan na vremenu provedenom u tom kraju sa starosedeocima i saznanju koje su njihove ambicije i želje. I ponosan sam na posao koji smo zajedno obavili.

Urednik: Vi kontrolišete ulaganja od 50 miliona američkih dolara za promociju liderstva domaćeg stanovništva u kompaniji Rio. Kako, po vašem mišljenju, to ulaganje pomaže?

Bred: U Australiji ima više od 30.000 starosedelaca koji imaju fakultetske diplome ili više škole. Želimo da ti ljudi dođu ovde da rade, da se ponose svojim radom i da unaprede svoje karijere. Mi ćemo taj iznos od 50 miliona američkih dolara povećati i razviti kapacitet naše kompanije da otkrije vrednost koju najstarija kultura življenja na svetu može doneti budućnosti naše kompanije.

Želimo da stvorimo više uzora iz grupa naroda straosedeoca, koji će pokazati da možete da ostvarite sve što zamislite, imati bilo kakvu poziciju u kompaniji Rio. I da ne morate napuštati i odreći se svoje kulture dolaskom da radite sa nama - u stvari to je prilika da je promovišete.

Urednik: Kako se osećate s obzirom na ono šta vas čeka?

Bred: I dalje sam ponosan što nosim uniformu kompanije Rio Tinto. Mi sami sada radimo na tome da govorimo našu istinu, i ponekad to nije lako u ovim vremenima- ali moramo biti hrabri.

Takođe je i uzbudljivo, jer imamo priliku da nešto promenimo i učinimo stvari boljim. Uzbuđen sam što mogu da napravim tu promenu i to učinim zajedno sa hiljadama kolega u kompaniji koji takođe žele da budu deo te promene.

Rio ima dokazanu istoriju učenja i mislim da nam je to omogućilo da opstanemo 150 godina. To će pokretati naš uspeh i u narednih 150 godina.

Bred i njegov tim su fokusirani na četiri sledeće oblasti:

  • Neposredan rad sa narodom Putu Kunti Kurama i Pinkura (PKKP) kao deo procesa pomoći, u cilju obnavljanja odnosa saradnje.
  • Upravljanje investicijom od 50 miliona američkih dolara za razvoj liderstva usmerenog na domaće stanovništvo u narednih pet godina
  • Uključivanja Odbora u aktivnosti i revizije svih aktivnosti u delu kulturne baštine
  • Pružanje podrške i saradnja sa Parlamentom u procesu ispitivanja činjenica