7 stvari koje će biti potrebne svetu za budućnost sa niskim emisijama ugljenika


Vetar, sunce i voda – šta vam je još potrebno da biste postigli da obnovljiva energija funkcioniše?

Danas se oslanjamo na mnogo stvari kojima je potrebno barem malo metala i minerala koje proizvodimo.

A za neke stvari potrebno je mnogo više.

Uzmimo kao primer čiste energetske tehnologije kao što su vetar, solarna energija i upotreba baterija: sve one potrebuju velike količine minerala i metala. Tačnije, 2020. godine, Svetska banka je predvidela da će globalna proizvodnja minerala kao što su litijum, grafit i kobalt morati da se poveća za skoro 500% do 2050. godine kako bi se podmirila rastuća potražnja za tehnologijama obnovljivih izvora energije. Dodatnih tri milijarde tona minerala i metala biće potrebno za energiju vetra, solarnu i geotermalnu energiju, kao i za skladištenje energije.

Ovo su 7 minerala i metala koje možete očekivati da više viđate u svetu sa niskim emisijama ugljenika.

Zastupljen u svemu, od električnih vozila do vetrogeneratora, bakar je najbolji neplemeniti metal kao provodnik električne energije
Zastupljen u svemu, od električnih vozila do vetrogeneratora, bakar je najbolji neplemeniti metal kao provodnik električne energije

1. Bakar

Bakar je najbolji neplemeniti metal na svetu kao provodnik toplote i struje. Nalazi se u svemu, od električnih instalacija u vašoj kući do obnovljivih izvora energije kao što su vetrogeneratori. A zbog sposobnosti da učini da stvari funkcionišu efikasnije, bakar će igrati važnu ulogu u održivijoj budućnosti. Naširoko se koristi u pametnim tehnologijama, a električni automobili koriste oko četiri do šest puta više bakra od automobila sa tradicionalnim motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.

2. Litijum

Od električnih automobila do elektroenergetskih mreža, u budućnosti sa niskim emisijama ugljenika biće nam potrebno sve više i više baterija. To znači da će nam takođe biti potrebne ogromne količine minerala kao što je litijum, koji je primarni sastojak u tehnologijama za izradu baterija. Svetska banka procenjuje da će se globalna potražnja za litijumom povećati za 965% do 2050. godine kako bi se obezbedile tehnologije čiste energije.

ŠTA SE NALAZI U VETROGENERATORU?

Jedan vetrogenerator (vetroturbina) od 3 megavata , visoka kao Londonsko oko, sadrži 4,7 tona bakra, 3 tone aluminijuma, 335 tona čelika, 2 tone retkih zemnih elemenata i 1.200 tona betona.

3. Aluminijum

Aluminijum je lagan i jak – savršen za energetski efikasan transport. Aluminijumski intenzivna vozila generišu do 17% manje emisija ekvivalentnih emisijama ugljen-dioksida tokom svog životnog ciklusa, u poređenju sa modelima početnog stanja. Takođe, aluminijum je jedan od energetski najefikasnijih i najodrživijih građevinskih materijala. Otporan je na koroziju i dugotrajan, a aluminijumski građevinski proizvodi uglavnom sadrže od 50–85% recikliranog metala. Aluminijumska svetlosna i izolaciona svojstva takođe mogu da doprinesu energetskoj efikasnosti.

4. Borati

Nikad niste čuli za borate? Upravo ih gledate: koriste se u svemu - od pametnih telefona i ekrana računara do poljoprivrednih đubriva koja pomažu u ishrani sve brojnije svetske populacije. Borati su takođe suštinski važan sastojak za izolaciju građevinskih objekata koja održava vaš dom toplim zimi, a leti hladnim i tako pomaže da se smanji potrošnja električne energije.

5. Titanijum

Kada se topi i prerađuje u metalni oblik, titanijum je lagan, elastičan i otporan na koroziju. Koristi se za izradu sedišta, vođica ventila i preciznih delova, kao što su čvorišta za sinhronizaciju i razni mehanički uređaji. A zato što je lagan, takođe može da pomogne u smanjenju potrošnje goriva i da omogući avionima i automobilima da se kreću sve dalje, ali sa manje uticaja na životnu sredinu. Naša kompanija koja se bavi titanijum-dioksidom radi na razvoju jeftinog metalnog praha za 3D štampanje koje se koristi u avio industriji, čime se otklanja potreba za livenjem metala, a smanjuju se potrošnja energije i otpad.

6. Skandijum

Skandijum je najefikasniji poznati element za pravljenje mikrolegura na svetu. Može da ojača aluminijum uz istovremeno smanjenje težine, poboljšanje fleksibilnosti i povećavanje otpornosti na toplotu i koroziju. Avioni već decenijama koriste legure aluminijuma i skandijuma za unapređenje ekonomičnosti kada su u pitanju goriva, sposobnost manevrisanja i domet. Ove legure takođe ćete naći u čvrstim gorivnim ćelijama na bazi oksida, automobilima, u 3D štampanju i sportskoj opremi kao što su bejzbol palice, štapovi za lakros i ramovi za bicikle. I, što je najbolje od svega – pronašli smo način da ovo proizvodimo recikliranjem materijala koji su se nekada odlagali kao otpad.

7. Telurijum

Telurijum je jedan od najređih elemenata na Zemlji. 2021. godine, globalno je proizvedeno samo 580 tona telurijuma, u poređenju sa 21 milion tona bakra. Ali moraćemo da povećamo proizvodnju budući da se ovaj element koristi u mnogim novim tehnologijama koje se pojavljuju kao što su tankoslojni solarni paneli od kadmijum telurida (CdTe) – visoko efikasna, brzo proizvedena i jeftinija alternativa konvencionalnim panelima na bazi silicijuma. Kao aditiv, telurijum takođe poboljšava otpornost na toplotu u čeliku, legurama bakra, olovnim legurama i gumama. Obično se nalazi u malim, retkim naslagama stena, što otežava iskopavanje u onoj meri koja bi bila potrebna, ali otkrili smo način da ga ekstrahujemo iz otpada bakra.